Класичан процес формирања молекула
Фотографија атома водоника снимљеног фотонизационим микроскопом показује да се електрони ротирају око једра атома који нису у орбиталима, већ у орбити одређеним законом класичне електродинамике.
Гледајући потпуну орбиту на фотографији и тврдоглаво наставити да их зовемо орбитали, по нашем мишљењу, попут шизофреније.
Валенцијске везе између атома одређују се њиховим магнетизмом.
А. Ампереова хипотеза о природи магнетизма, заснована на чињеници да атоми свих супстанци које се окрећу око једра атома стварају микроструке, што доводи до магнетизма атома, није тачно.
Магнетизам атома одређује се дебалансом пуњења, јер негативни и позитивни потенцијали делују нормално једно другом.
Електрони који су у покрету око језгра подељени у две групе, подијељени подједнако (или са разликом једног електрона), стварају негативни потенцијал, који, прво, снаге привлачења растегнуте језгро у супротним правцима, а друго, друга страна његов потенцијал привлачи позитивне потенцијале језгра других атома.
И у језгру атома протони који се испружују између две групе електрона генеришу позитивне потенцијале, које, прво, супротстављају истезање језгра, а друго, потенцијално дјелујући нормално на равнину ротације електрона привлачи електроне других атома.
На пример, у молекулу водоника, два атома су повезана два електрона која напуштају тијела њихових атома и налазе се између ових тијела у супстанци које формирају ти атоми. То јест, у равни ротације електрона, прстен силе се формира у облику стварних гравитација који се наслањају у супстанцу и поларизирају електронима, који привлаче ротирајуће атоме.
У случају када, на пример, молекул кисеоника формира два пара електрона, структура молекула има два електронска прстена. И у овом случају, привлачење језгара атома електронских прстенова се додаје на одбијање прстена један од другог.
Ако је молекул азота формиран помоћу три пара електрона, тада структура молекула има три електронска прстена који изводе најјачу молекуларну везу.
Ако атоми који формирају молекул имају значајну разлику у броју протона који привлаче електронске прстене у својим језгрима, онда атом који има велики број протона у свом нуклеусу помера електронски прстен ближе његовом језгру. То је разлог такозваног електронегативитета, који би, због околности које су откривене, тачније назвати електропоситивношћу.
Што се тиче антипаралелних спина валентних електрона, онда електрони немају вртљаје, нити ротације нити квантне.
Два атома стварају молекул, ако у равни ротације електрона један атом има ротацију у смјеру казаљке на сату, а други у супротном смеру. У овом случају валентни електрони у својим орбитама померају једни према другима. А с предстојећим покретом електрона, када их привлаче атомске језгре и одбијају једни друге, у овом случају се формира електронски прстен - гомила од два атома.
Молекуле супстанци су систем који је у динамичном равнотежју, где се привлачење електрона атомским језгрима супротставља одбацивањем гравитона, које су супротно поларизоване језгрима, које формирају граничне области тела повезаних атома.
Иначе, 1922. године, немачки физичари О. Стерн и В. Герлах су поставили експеримент, чија је сврха била мерење магнетних момената сребрових атома.
Оно искуство нас занима чињеница да су атоми сребра у овом експерименту показали гравитационо-поларни модел атома. Наиме, показало се да један регион атома има позитиван потенцијал, а други има негативан потенцијал.
Стога, искуство О. Штерн и В. Герлаха потврђује да атоми имају гравитационо-поларни модел.
Детаљи се могу наћи на веб страници аутора: чланак Велико удружење је одржано хттп://тверд4.народ.ру/100.хтмл
Классический процесс формирования молекул
Фото атома водорода, сделанное при помощи фотоионизационного микроскопа, показывает, что электроны вращаются вокруг ядра атома не по орбиталям, а по орбитам, определяемым законами классической электродинамики.
Видеть на фото полноценные орбиты и упорно продолжать называть их орбиталями это, на наш взгляд, похоже на шизофрению.
Валентные связи между атомами определяются их магнетизмом.
Гипотеза А. Ампера о природе магнетизма, основанная на том, что атомы всех веществ, вращаясь вокруг ядра атома, генерируют микротоки, рождающие магнетизм атома, не верна.
Магнетизм атома определяется зарядовой неуравновешенностью потому, что отрицательный и положительный потенциалы действуют перпендикулярно друг другу.
Электроны, которые в своём движении вокруг ядра делятся на две группы, поделённые поровну (или с разницей в один электрон), генерируют отрицательный потенциал, который, во-первых, силами притяжения растягивают ядро в противоположных направлениях, а, во-вторых, другой стороной своего потенциала притягивает положительные потенциалы ядер других атомов.
А в ядре атома протоны, растянутые между двумя группами электронов, генерируют положительные потенциалы, которые, во-первых, противодействуют растягиванию ядра, а, во-вторых, потенциалом, действующим перпендикулярно плоскости вращения электронов, притягивают электроны других атомов.
Например, в молекуле водорода два атома соединены двумя электронами, которые покидают тела своих атомов и располагаются между этих тел в веществе, которое образуют эти атомы. То есть, в плоскости вращения электронов образуется силовое кольцо в виде покоящихся в веществе и поляризованных электронами вещественных гравитонов, которые притягивают вращающиеся атомы.
В случае, когда, например, молекула кислорода образуются посредством двух пар электронов, конструкция молекулы имеет два электронных кольца. И в этом случае, притяжение ядрами атомов электронных колец суммируется с отталкиванием колец друг от друга.
Если же молекула азота образуется посредством трёх пар электронов, то конструкция молекулы имеет три электронных кольца, осуществляющих самую сильную молекулярную связь.
Если формирующие молекулу атомы имеют значительную разность количества притягивающих электронные кольца протонов в своих ядрах – то атом с большим количеством протонов в своём ядре смещает электронное кольцо ближе к своему ядру. Такова причина так называемой электроотрицательности, которую в связи с открывшимися обстоятельствами точнее было бы назвать электроположительностью.
Что касается антипараллельных спинов валентных электронов, то у электронов нет никаких спинов, ни вращательных, ни квантовых.
Два атома формируют молекулу, если в плоскости вращения электронов, один атом имеет вращение по часовой стрелке, а другой – против часовой стрелки. В этом случае валентные электроны в своих орбитах движутся навстречу друг к другу. И при встречном движении электронов, когда они притягиваются ядрами атомов и отталкиваются друг от друга, в этом случае образуется электронное кольцо – связка двух атомов.
Молекулы веществ есть система, находящаяся в динамическом равновесии, где притяжению электронов ядрами атомов противодействует отталкивание встречно поляризованных ядрами атомов гравитонов, образующих пограничные области тел соединяющихся атомов.
Кстати, в 1922 году немецкие физики О. Штерн и В. Герлах поставили опыт, целью которого было измерение магнитных моментов атомов серебра.
Нам интересен этот опыт тем, что атомы серебра, в этом опыте продемонстрировали гравитационно-полярную модель атома. А именно, продемонстрировали, что одна область атома имеет положительный потенциал, а другая – отрицательный потенциал.
Таким образом, поставленный О.Штерном и В.Герлахом опыт, подтверждает, что атомы имеют гравитационно-полярную модель.
Подробности можно посмотреть на сайте автора: статья Великое объединение состоялось http://tverd4.narod.ru/100.html
New publications: |
Popular with readers: |
News from other countries: |
Editorial Contacts | |
About · News · For Advertisers |
Serbian Digital Library ® All rights reserved.
2014-2024, LIBRARY.RS is a part of Libmonster, international library network (open map) Keeping the heritage of Serbia |