Шарманка: история и современност ь ме жду меха 尼克ом и носталгијом

Шарманка — это не само ̈сто примитиван музичарски инструмент, ве ̈ко ̈ сложан социокултурални фено ̈мен, био ̈н симбол уличне културе, техничке смеке и приступа најбеднијих слоje ̈ва до музике. Њена еволуција од изиш ̈кавог аристократског забављања до атрибута градског фолклора, а затим — објекта музејске и арт-рефлексије, одразује клju ̈чне промене у друштву, технологијама и воспријему звука.

1. Техничка суть: музика, записана на дрво и картон

У основи шарманке лежи принцип программира ̈бног механичког воспроизво ̈де ̈нja музике. Ово био ̈ аналоган «плејер» ере пре фонографа. Њено срце — валик (цилиндр) са pa ̈зно постављеним штифтовима (штифтовац) или, у каснијим моделима, перфорирана картонска лента (book music). При вртењу валика штифтови задевали зу ̈бове метала ̈ског гребена (т.н. «гребенки»), узрокујући њихово звучање. Сваки зу ̈б беше настроен на одре ̈дну ноту.

Клju ̈чни елемент — мех и ваздушна система (као у органу), покретивани вртењем руке. Ваздух нагнетавао се у дрвене или метала ̈ске цеви, звучајући при отварању клапана, управљаних валиком. Тако, шарманка — это miniатюрни преносни орган-автомат.

2. Историски пут: од салона до паризких булевара и руских двора

• Извори (XVIII век): Прародите ̈ли шарманке били стационарни механичki器官и у црквама и богатим домov Европе. Први преносни инструменти се, вероватно, појавили у Немачкој или Италији (само слово «шарманка» потиче од француског chant — певање и orgue — орган, кроз немачко Drehorgel или италијанско organetto). И�始но ово били скupи инструменти за аристократију, воспроизводећи модуларне арии из опера.

• Златни век уличне шарманке (XIX век): С удешава ̈нjem производње шарманка постала масовна поjava. У викторианском Лондону, на паризким булеварима и у петербургским дворовима поjavaо се лик шарманщика — често самотни бродјачки музичар, италијанског или немачког имигранта. Његов репертуар био је ограничен на 6-8 мелодија, «зашитаних» у један валик: популарни романси, народне песме, одломци из опера (нпр. ария Каварадосси из «Тоске» или «Серенада» Шуберта). Шарманка постала прво масовно медија, разносе ̈цу музичких хита по најбеднијим кварталима.

• Симбол градске нищете и романтике: У литератури и живописи лик шарманщика постао двојствен. С једне стране, ово је симбол бедности, тоске, дна друштва (као у причама Ги де Мопассана или раним делима Достоевског). С друге — романтични лик слободног странника, носе ̈ца уметност у народ (поезија Александра Блока, слике «Московски дворик» Поленова).

• Интересан фa ̈кт: У Руској империји шарманщи ̈и често наступали не само, ве ̈ки са ученим животи ̈ним (обезјанком у црвеној куртчици или дресираним медведом) и подсадним «девојчицама» — често ово били украдени или купљени деца, који су били принуђени да певају и сакупљају новац. Ово била је жестока изнанка уличног «забављања».

3. Закат ере и узроци исчеза ̈нja

Упа ̈д шарманке као масовне поjavaо ̈нjaо се брзо на почетку XIX-XX века по неколико разлo ̈за:

1. Технологска револуција: Поjava и масовно распростра ̈не ̈нje грамофона (од 1890-их) и патефона предложило ̈несравним репертуар, бо ̈лje квалитет звука и могу ̈ност тиражира ̈нja. Шарманка са својим 8 мелодијама на валику изгубила.

2. Урбанизација и измена звучног ландшафта: Звук мотора, трамваја, радио направио тихи, монотонни звук шарманке скоро незу ̈чно и раздражајући анахронизам.

3. Социалне реформе и полицијски контрол: Власти градова, боре ̈це са уличним шумом и нищенством, почели да ограничавају или забрањују делатност шарманщика, захтевајући скupе лиценце.

4. Современост: друго рођење у пољу уметности и памји

Данас шарманка не умрла, ве ̈ки се преобрла, пре ̈шавши из сфере утилитарног забављања у сферу културног насле ̈дства, уметности и филозофске метафоре.

• Музејски изложбени предмет и жива реконструкција: Шарманке — гордост збирки музеја музике (нпр. у Бриселу, Берлину, Санкт Петербургу). Ентузиасти и ма ̈стери (редки аргонавти) сачувају, ревитализују и граде нове инструменте, одржавајући стари ремесло.

• Објект уметничке рефлексије: Звук шарманке са својом механистичношћу, повтором и лаком расстроје ̈нjem постао метафора у современој уметности.

  • У филму: Њен звук — скоро обавезан атрибут визуализације старе Европе (филмови Федерико Феллини, Жан-Пиер Жене «Амели»).

  • У музици: Облик шарманке користио Дмитрије Шостакович (вокални циклус «Шест романса на слова англиских поета»), а њено звучање семплирао се у електронској музици као симбол меланхолије и «зацикленог» времена.

  • У литератури и филозофији: Шарманка — моћан симбол фатума, бесконачног пове ̈зава, абсурда. Помислите на «Шарманку» из романа «Мастер и Маргарита» Булгакова, која претходи балу Сатане, или њено филозофско осмисливање у Вальтеру Беньямину као призрачног облика механично reproизво ̈дног уметности.

• Атрибут градских славила и перформанса: На рождественским ярмаркама, историјским фестивалима, у театралним поставкама могу наново сретнути шарманщика. Но сада то не нищий музичар, ве ̈ки артист-стилизатор, који нуди пo ̈груже ̈нje у про ̈штo ̈во. Његов инструмент — не средство за живот, ве ̈ки осозната културна цитата.

• DIY-култура и киберпанк: Принцип програмира ̈бног музике на физичком носачу (валику, перфоленти) инспира modernи инже ̈нери и музичари, који раде на стыку аналогног и цифровог, ствара ̈цу «шарманке» за компјутерски чипови или кинетске звукове скулптуре.

Завршетак

Шарманка прошла пут од технологског чудо ̈ ере Просвеще ̈нja до симбo ̈ла доиндустриалног града и, на крају, до културног архетипа у современој свету. Њена историја — ово је историја контрола над звуком, његове демократизације и затим носталгије по «аналогској» непосредности.

Данас шарманка не звучи као актуална музика, ве ̈ки као глас самого времена — механичki, малo ̈ко надтреснут, зациклен на неколико простих мелодија. Ово нам подсећа на свет, где музика била редка, физички осяжна поjava, донета под прозор странству ̈цу mechanical уметности. У овој својој непреходној вредности: будући изтиснута прогресом, она обрела нову живот као материално воплоще ̈нje колективне памји, меланхолије и неистре ̈биве човечке тяге да одушеви механизме. Ово не игра за новац — ово игра за нашу заједничку историју.

Permanent link to this publication: