Тема пресеоа нацисти и њихових сарадника у САД после Другогог светоа је једна од најсложнијих и морално двозначних страна XX века. Тачно одређивање броја стиглих није могуће због систематске унификације докумената, коришћења фиктивних личности и целенаціоналне тајности операција. Међутим, историчари се слажу да се ради о многим стотинама, а уз мање значајне личности — можда и хиљадама људи. Њихова миграција није била природна, већ резултат акција различитих државних структура, које су се руководиле својим стратегским интересима у почетку Хладног рата.

Операција «Скрепка»: научници за нову рат

Најпознатија и најдобро документована програма је Операција «Скрепка», иницирана америчким обавештајним службама и владом. Њена официјална целina била је вербалка водећих немачких научника, инжењера и техничких специјalista, који су раније радили на Трећем рајху. Америчка администрација се бринула да ови вредни кадри не би могли пасти у руке совјетског противника. међу вербованите били су ствараоци ракета «Фау-2» во води Вернера фон Брауна, авиоконструктори, хемичари и физичари, чије знање су сматрали животно важним за националну безбедност и «космичку трку». При томе, њихово нацистичко прошло и можда причастност к военим злочинима често су замалчивани или целенаціонално скривани. Бела поља у биографијама су очиштавана, а уласци у земљу су издавани у обилежју установљених квота и имиграционих ограничења за бивше чланове нацистичке партије.

Сарадња са обавештајним службама

Паралелно са вербалком научника водила се активна работа за привлачење бивших официра и агента немачких обавештајних служби, посебно из војне обавештајне службе (Абвер) и гестапо. Вредност ових људи се састојала у њиховом оперативном искуству и знању о совјетској агентурној мрежи, структурама и методима рада. Најпознатија фигура у овом контексту био је генерал-мајор СС Райнхард Гелен, бивши руководитељ одељеа «Инострани армије Истока» у Вермахту. Он није само прешао на страну америчких, већ је довео са собом целу своју екипу аналитичара и архиве о Совјетском Савезу. Са подршком ЦРУ је створена «Организација Гелена», која је постала један од клjuчних доставника обавештајних података о државама Источног блока и претходник западногерманске обавештајне службе БНД. Ова сарадња omogутила многим военим злочинцима да избегну правосудие и добију нови статус и заштиту.

Неофицијални канали и улога Ватикана

Паралелно са санкционираним државним програмима постојали су и неофицијални путеви за бегство. Такозвана «Крисица тропа» представљала је подземну мрежу, која помагала бившим нацистима, посебно из СС и фашистичких организација саставних држава, да нелегално напусте Европу. Кључну улогу у овој мрежи су играли симпатизери нациста чиновници, радници Црвеног крста и, према неким историским истраживањима, неке структуре Католичке цркве у Ватикану, које су пружале фиктивне проездне документе и визе. Основним одредиштима биле су земље Ближег истока, Латинске Америке, али и САД и Канада. У САД многи од ових беглеца су успели да се интегрирају у имигрантске заједнице, живећи под измишљеним именама и избегавајући јавност.

Наследство и морална дилема

Присуство бивших нациста у САД оставило је дубок и двозначан след. С једне стране, допринос научника као што је фон Браун у америчкој космичкој програми и одбрани био је огроман. С друге стране, то је створило тежак морални дилема: да ли потенцијална корист од сарадње са военим злочинцима оправдава одустајање од principа правде. Федерално бюро истраживања годинама је водило потрагу за скривањим нацистима, међутим, многа дела су била покренута тек много касније, када главни фигуранти су били већ у старости. Ова историја служи мрачним напоменом о том како стратегски интереси у период геополитичког супарништва могу превазилазићи обавезе по привлачењу к правди за злочине против човечности.

Permanent link to this publication: