Хрен с редькой не слаще. Знакомая фраза? Је често kažu, када izbor ne iz koga: oba varijanta su loše, razlike nema. Ali odakle je nastao ovo чудno poređenje? Zašto su korенеплодови postali simboli bezizlaznosti? I koja je istorija sakrivena iza ove ogrodne metafore? Da se kopamo, као заправски etimologi.

Botanika spora: zašto točno хрен i редька

Na prvi pogled, хрен и редька — rođaci. Oba iz porodice kapustnih, oba žguci, korенеплодовi, oba zimski, sladki. Na ukusu — ne šećer, točno. Ali u tome je i sol: ruski seljak XIX veka savršeno znao razliku. Хрен — žguci do suza, редька — gorka i trpka. Је ih stavljali u različite jela: хрен — za meso, zalivno, редьку — u okrošku i salate. I zamislite: vam ponuđaju na izbor ili ržani kruh sa хренom, ili ržani kruh sa редькой. Oba kusaše. Oba leze u nos. Zato i izreka: хрен с редькой jednako loše, kada duša traži sladko.

Prvo značenje: ni to ni sje, а oba loše

Klasični značenje fraze — izbor između dva jednako neželjena stvari. Primjer: «Pođeš u komandnuju u Vorkutu ili u Norilsk?» — «Da хрен с редькой, oba varijanta — ссылка». Иli u sporu o kandidatima: «Ivanov — voro, Petrov — zlatobranac». — «Хрен с редькой, glasovati ne za koga». Ali postoji nuans: ponekad ovu frazu kažu ne o lošem, već o nerazlikovatljivom. Kao u anekdotu: «Što razlikuje хрен od редьke?» — «Ako ne znate — nikakо».

Drugo značenje: zamršа i glupost

Još jedan sloj značenja — mješanje nešto nešto. «Nамешao хрен с редькой» — znači, organizovao haos, pomiješao pojmove, činove, stvari. Na primjer, učitelj kaže: «Ti у svom eseju smiješao Dostojevskog са detektivom i citatima iz reklame. Izbio se хрен с редькой». Иli u razgovoru: «On mi tog narativao — хрен с редькой, ni prava, ni laž, a kakva-ta okroška». Ovo značenje — skoro kao «vinigret», ali s njuanseom razdraženosti: vinigret je jestiv, а хрен с редькой — ne.

Gde su korijeni fraze: u ogrodu ili u kabašu?

Postoji verzija da je fraza došla iz kulture tretirana. U starih pitajnim ustanovama slavili su zakuske: хрен sa octom i редьку sa kvasom. И ako gost naruči «čega-tа zakusiti», a slobodne hrane nema, mu ponuđuju tu istu paru. Od tuda je, takođе, izrodila i ironija: izbor kao između хренom i редькой. Ali historičari jezika sumnjuju: u pisanim izvorima iz XVIII veka fraze nema. Zato у rečniku Daля (1860-е godine) ona već postaje. Dal navodi: «Хрен редьки ne sлаще, a черт дьявола не легче». To je rečeno: до tada je fraza postala već klasikom.

Živi primjeri iz književnosti i filma

U Čehovu u prički «Toska» izvoznik Iona kaže: «Хрен с редькой — sve jednako». On govori o svom žalosti, o sinu, o ravnodušnosti sedoka. U Ilfu i Petrovu у «Zlatnom telučku» likovi napadaju izbor stanova: «Хрен с редькой, oba — konuri». А u sovjetskom filmu «Ljubov i golubi» baba disi: «Ići iza Vasilija ili za Petra? Хрен с редькой — oba pijace». Frazа živična. Ona preživjela i carizam, i sovok, i devetdesete. Zato što situacija bezizlaznog izbora nije nestala.

Poređenje са drugim jezicima

Англичани kažu: «Six of one, half a dozen of the other» (šest jednog, poldюжine drugog). Nemci: «Das ist gehüpft wie gesprungen» (to je kao prskao ili podskočio). Francuzi: «Bonnet blanc et blanc bonnet» (bijeli kaput i kaput bijeli). Ni kod koga nema ove ogrodne agresije. А u ruskom jeziku ima. Хрен i редька — ne samo neutralni predmeti. Oni imaju karakter: oštri, edki, nekad mogu izazvati suzu. Zato fraza nosi ne samo značenje «ničega dobrog», već i malo razdraženosti: «Opet me ste stavili pred ovaj glupi izbor».

Kako ne zamijeniti са sličnim frazama

Postoji «хрен редьки ne sлаще» — to je ista fraza, samo preuređena. Postoji «raz plusnuti» — o lakoći. «Фиг с ним» — o prezire. А «хрен с редькой» — konkretno o poređenju dva zla. Ne zamijenjujte са «дьявол не так страшен, као ga malujuću». Tamo je drugo: izgledajuća opasnost i stvarna. U nas, oba varijanta su stvarno loša. Bytovni primjer: morate ići na datchu preko probke na MKA-u ili preko pokvarjenog mosta. Хрен с редькой. U probki tri sata, na mostu dva s rizikom da se zaglavite. Birajte bilo što.

Zašto fraza ne umire

Zamislite se: kada ste zadnji puta čuli «хрен с редькой»? Možda je to prošle večeri. Frazа živična, jer ima energiju. Ona je grubava (hvala riječi «хрен», koja uvek balansira na rubu мата). Ona je konkretna (slika dva korенеплода ugravira se u sjećanje). Ona je emocionalna (lago bješnjenje od bezizlaznosti). И ona je naša, rođena, kuharska, ničega ne vrijedi engleskim «poludюžinama». Dokle god će ruski ljudi stati pred izborom između dva loša varijanta — хрен с редькой će ostati s nama.

Kao ste shvatili, fraza nije o voću. To je o životu. Kada na poslu daju dva otkaza na izbor. Kada u ljubavi — dva prevaranta. Kada na izborima — dva populista. Хрен с редькой, batenko. Birajte ono što je oštrije, ili ono što je gorko? Ah, da — jednako. Zato i fraza. Ali kažemo je, i na duši malo polегčilo. Zato što je naš jezik našao riječi za beznadje, i od toga beznadje postala je skoro rođena.

Permanent link to this publication: