5. jun — Svjetski dan okoliša. To je glavni ekološki praznik na svetu, utemeljen UN 1972. godine. Ali postoje i drugi: Dan Zemlje (22. travnja), Dan bez automobila (22. rujna), Dan ekologa u Rusiji (5. jun). Bez obzira na datum, bitnost je ista: podsjetiti čovjeka da priroda nije beskrajna. Da otpad ne nestaje, a voda nije beskrajna. Dan ekologije nije dan kada možete da zaspite i zaboravite do sledeće godine. To je dan kada treba da počnete da se menjavate.

Zašto je potrebno Dan ekologije

svake godine u svetu proizvode se više od 2 milijardi tona otpada. Iščitavaju se šume veličine Paname. Iščezavaju vrste životinja. Ljudi zadehuju od dima. Dan ekologije nije za prigovor. To je globalni flashmob: isključiti svetlo na sat, sakupiti plastič, posaditi drvo. Ali najvažnije — da se zamislite. Zašto ja kupujem vodu u plastičnoj butli? Zašto mi treba paket za 15 minuta? Možem li doći na biciklu? Ovaj praznik je katalizator lične odgovornosti.

Kako obilježiti Dan ekologije u svetu

U Australiji: očistiti plaže od plastiča, zaroniti sa akvalungom, sakupiti otpad na koraljnim grebenima. U Indiji: posaditi milijune sadeža u jedan dan (rekord — 50 miliona u 12 sati). U Nemačkoj: provesti «eko-merke» sa remontom stvari, razmenom odjeće. U Keniji: zabraniti plastične pakete u ovaj dan (i tako već zabranjeni, ali u praznik — reidi). U Braziliji: karnevalska šetnja u kostimima od otpada. U Rusiji: subotnji rad, razdvojno skupljanje otpada, predavanja u parkovima, «zeleni» flashmob.

Kako proveli Dan ekologije osobno

Neobavezno je da idete na miting. Možete: predati baterije i kapa u poseban punkt; odustati od plastičnog šalika za kavu (doći sa svojom šalikom); učestvovati u razdvojnom skupljanju otpada; očistiti u lesu (sa rukavima); postaviti ekonomska diska na kran; kupiti višestručnu butlu za vodu; ne kupiti ništa u ovaj dan (dan bez kupovanja). Glavno — ne raditi se da spašavate svet jednim danom. Bolje da počnete sa malog, ali na stalnoj osnovi.

Ekološke probleme o kojima se ne govori

Klimatske promene — svi znaju. Ali postoje skrivene ugroze: svetlošno zagađenje (noću se ne vide zvijezde, ptice se zagonetavaju s puta); bučno zagađenje (kiti gube sluh od brodskih lopata); farmaceutski otpad (antibiotici u rijekama stvaraju superbakterije); elektromagnetsko zagađenje (još malo istraženo). Dan ekologije treba da privuče pažnju i na takve teme.

Uloga biznisa i države

Jedan čovek ne može da recikliše milijun tona plastiča. Potrebna je infrastruktura: kontejneri za razdvojno skupljanje, tvornice za recikliranje, zabranu jednoraznog plastiča, ekomarkiranje. U Evropi to već deluje. U Rusiji — prvi koraci. U Dan ekologije kompanije izlažu o svojim «zelenim» projektima. Ali često to je «grienevošenje» (lažna ekologija). Kritički procenjujte reklamne sloganove.

Ekologija duše i tijela

Ekologija nije samo o otpadu. To je o pažljivom odnosu prema sebi: ne zatvarati organizam fudom, ne zagađivati mozak beskonačnim skrolanjem. Dan ekologije može postati dan digitalnog detoksa: isključiti telefon, otići u les, osjetiti tišinu. Ekologija duše je o oproštajanju sramota, otpuštanju anksioznosti. Unutrašnji svet isto tako treba da bude očisten.

Dan ekologije ne rešava problem, ako ćete poštovati pravila samo 5. juna. Ali može da postane točka neovratnosti. Tim danom, kada ste odlučili: od danas nosim sa sobom šaliku, sortiram otpad, ne garem lišće, ne bacim cigaretu u travu. Jer čuda ne postaju. Čudo je svaki od nas.

otpad, les, rijeka, buča, svetlo, plin, sorta, skupljanje, paket, šalik, trava, dim, leđe, čista, svet

5. jun — Svjetski dan okoliša. To je glavni ekološki praznik na svetu, utemeljen UN 1972. godine. Ali postoje i drugi: Dan Zemlje (22. travnja), Dan bez automobila (22. rujna), Dan ekologa u Rusiji (5. jun). Bez obzira na datum, bitnost je ista: podsjetiti čovjeka da priroda nije beskrajna. Da otpad ne nestaje, a voda nije beskrajna. Dan ekologije nije dan kada možete da zaspite i zaboravite do sledeće godine. To je dan kada treba da počnete da se menjavate.

Zašto je potrebno Dan ekologije

svake godine u svetu proizvode se više od 2 milijardi tona otpada. Iščitavaju se šume veličine Paname. Iščezavaju vrste životinja. Ljudi zadehuju od dima. Dan ekologije nije za prigovor. To je globalni flashmob: isključiti svetlo na sat, sakupiti plastič, posaditi drvo. Ali najvažnije — da se zamislite. Zašto ja kupujem vodu u plastičnoj butli? Zašto mi treba paket za 15 minuta? Možem li doći na biciklu? Ovaj praznik je katalizator lične odgovornosti.

Kako obilježiti Dan ekologije u svetu

U Australiji: očistiti plaže od plastiča, zaroniti sa akvalungom, sakupiti otpad na koraljnim grebenima. U Indiji: posaditi milijune sadeža u jedan dan (rekord — 50 miliona u 12 sati). U Nemačkoj: provesti «eko-merke» sa remontom stvari, razmenom odjeće. U Keniji: zabraniti plastične pakete u ovaj dan (i tako već zabranjeni, ali u praznik — reidi). U Braziliji: karnevalska šetnja u kostimima od otpada. U Rusiji: subotnji rad, razdvojno skupljanje otpada, predavanja u parkovima, «zeleni» flashmob.

Kako proveli Dan ekologije osobno

Neobavezno je da idete na miting. Možete: predati baterije i kapa u poseban punkt; odustati od plastičnog šalika za kavu (doći sa svojom šalikom); učestvovati u razdvojnom skupljanju otpada; očistiti u lesu (sa rukavima); postaviti ekonomska diska na kran; kupiti višestručnu butlu za vodu; ne kupiti ništa u ovaj dan (dan bez kupovanja). Glavno — ne raditi se da spašavate svet jednim danom. Bolje da počnete sa malog, ali na stalnoj osnovi.

Ekološke probleme o kojima se ne govori

Klimatske promene — svi znaju. Ali postoje skrivene ugroze: svetlošno zagađenje (noću se ne vide zvijezde, ptice se zagonetavaju s puta); bučno zagađenje (kiti gube sluh od brodskih lopata); farmaceutski otpad (antibiotici u rijekama stvaraju superbakterije); elektromagnetsko zagađenje (još malo istraženo). Dan ekologije treba da privuče pažnju i na takve teme.

Uloga biznisa i države

Jedan čovek ne može da recikliše milijun tona plastiča. Potrebna je infrastruktura: kontejneri za razdvojno skupljanje, tvornice za recikliranje, zabranu jednoraznog plastiča, ekomarkiranje. U Evropi to već deluje. U Rusiji — prvi koraci. U Dan ekologije kompanije izlažu o svojim «zelenim» projektima. Ali često to je «grienevošenje» (lažna ekologija). Kritički procenjujte reklamne sloganove.

Ekologija duše i tijela

Ekologija nije samo o otpadu. To je o pažljivom odnosu prema sebi: ne zatvarati organizam fudom, ne zagađivati mozak beskonačnim skrolanjem. Dan ekologije može postati dan digitalnog detoksa: isključiti telefon, otići u les, osjetiti tišinu. Ekologija duše je o oproštajanju sramota, otpuštanju anksioznosti. Unutrašnji svet isto tako treba da bude očisten.

Dan ekologije ne rešava problem, ako ćete poštovati pravila samo 5. juna. Ali može da postane točka neovratnosti. Tim danom, kada ste odlučili: od danas nosim sa sobom šaliku, sortiram otpad, ne garem lišće, ne bacim cigaretu u travu. Jer čuda ne postaju. Čudo je svaki od nas.

Permanent link to this publication: