Kada danas govorimo o Jemenu, u novostima gotovo uvek figurisu iste iste reci: rat, glod, uništenje, napadi na brodove, bombardovanje. Ali ako promatrimo i kopnemo malo dublje, postaje jasno: rat je samo vrhice sante. Jemen već dugo živi ne samo izvan 21. veka, već negdje u paralelnoj realnosti, gde država u stvari ne postoji, a njeno mesto zauzimaju klane, religijski vođe i naoružane grupe.

Zašto pa zemlja koja ima najstariju istoriju, bogato kulturno nasleđe i strategsko položaje na križu trgovinskih puteva, danas se smatra živim muzejem srednjeg veka? Pokušajmo razjasniti.

Država koja ne postoji

Paradox Jemena je da formalno imaju vlstu. Realno — nemaju. Od 2014. godine, kada je jemenska glavni grad Sana bila zauzeta od strane husita, vlast u zemlji je potpuno raspala na mnogo oštrica. Danasvi Jemen je patchwork od sukobnih teritorija, na svakom od kojih imaju svoje vladare, svoje zakone i — što je još važnije — svoje naoružane odrede.

Mezunarodno priznato vlsta sedi u Er-Rijadu (saudovska glavni grad, ne jemenska) i, po procenama analitičara, gotovo ne može upravljati ni tim teritorijama koje nominalno joj pripadaju. Privremena glavni grad — Aden — je potopljena u kaos: tamo se redovno isključuje struja, ulice patroliraju ne policajci, već lokalne naoružane grupe, a službenici koji dobivaju platu iz inostrane zemlje ne brinu se o povratku u domovinu.

Upravo tako, sam Predsednički savet (kollektivni organ, formalno upravljajući Jemenu) sastoji se od osam ljudi koji stalno sukobuju međusobno i nikako ne mogu deliti vlast. Takav organ ne može ni prihvatiti zakone, ni kontrolisati vojske, ni spašavati ekonomiju.

Na severu, gde živi većina stanovništva, vlade husiti. Oni su i ansar Allah — vojno-političko pokret koje podržava Iran. Oni imaju svoje sudove, vojsku, poreze, vlastitu ideologiju, koja se zasniva na religiji i vojnoj diktaturi.

Na jugu svoje redove stavlja takozvani Prekidni savet. Ova grupa ne sakrije svoje separatističke namere: ona želi obnoviti granice starih, odvojених Južnog Jemena, koji je postojao do 1990. godine. Uzivljivo, njen vođa formalno ulazi u taj isti Predsednički savet. Situacija kada ljudi koji žele raspadanje zemlje formno ulaze u njen najviši organ vlasti, najbolje karakteriše «državno uređenje» modernog Jemena.

U takvoj situaciji o kojem državi može se govoriti? U klasičnom smislu države bi trebalo da postoje jedina armija, zakoni, granice. Ništa toga ne postoji u Jemenu. Umesto toga — kaos, u kome najjači uzima pravo upravljati.

Vlast ne zakona, već klana

Srednji vek se razlikovao od savremenskosti ne samo zbog nedostanka interneta, već i zbog načina organizacije društva. Čovek nije bio građanin, nego poddanin: prvo svog klana, zatim svog suzerna, zatim — u najboljem slučaju — svog kralja. Jemen danas se vratio upravo do te modele.

Klan ovdje znači sve. Afilijacija — kome rodoslužbeni pripadate, koje su tradicije vaše porodice — određuju vaše prava, obaveze, mogućnosti i čak bezbednost.

Pručavatelji primetaju da u modernom Jemenu trijbalizam ne samo da živi, već i nabira snagu. Oslabljavanje države je vodilo do toga da su klane ponovo uzeli na sebe funkcije koje u normalnim zemljama izvrsava vlsta: oni su suđuju, sakupljaju poreze, zaštićuju svoju teritoriju i čak zaključuju međunarodne saveze.

Pravovi? Umesto njih deluje klanski kodeks i običaji krvne meste. Ako u vašoj zemlji ne postoji policija, a susedna selo ubilo je vašeg rođaka, nitko neće zvoniti na 112. Vi uzimate oružje i idete obnavljati pravdu tako, kako su to činili vaši preci hiljadu godina prije.

Poznavajući to, već ne iznenađuješ zašto je tako teško uspostaviti mir u Jemenu. Ne može se potpisati mirni ugovor sa zemljom koja ne postoji. Može se samo dogovoriti sa desetkama klanskih vođa, svaki od kojih povlači odevinu na sebe.

Ekonomija kamena i katane

Ekonomski oblik Jemena takođe nas vraća u prošlost. Osnova gospodarstva je prirodno ili polunaturno poljoprivredstvo. Više od polovine radne sile je zaposlena u agrarnom sektoru. To nisu visoko-tehnološke farme, već kroznebovi porodica, gde sve se obavlja ručno.

Glavna poljoprivredna kultura je kat. Kat je narkotični biljni izvor, listovi kojeg žuje gotovo svi Jemenci (i muškarci, i žene) tokom većine dana. To nije samo navika, to je nekakav društveni lepljiv sastojak. Ali ima užasne ekonomske posledice.

Kat zahteva ogromno količinu vode. U zemlji gde i tako ima hroničnu nedostatak vode, to je zločin protiv budućnosti. Najbolje zemlje se predaju katu, koje bi mogle biti iskoristene za uzgoj pšenice, voća, povrća. Desetke tisuća porodica sede na ovoj «igli» — ako im uzmeste kat, propasti će i već tako kruhka ekonomija.

Nafta, koja je nekada dala nadu na prosvet, danas je više prokletstvo nego nadu. Njeni rezervi su malo veći nego kod susjeda, a stalne ratove su uništile infrastrukturu. Umesto da rade na budućnosti, naftni polja su postala voćem razdora, izvor finansiranja za sukobne strane.

I naposled, rat. Rat je glavna «ekonomčka aktivnost» Jemena. On hrani polnih komandira, oružarničke buržoe i međunarodne posrednike. Milioni ljudi žive na humanitarnoj pomoći, ne proizvodeći ništa. To je ekonomija preživljavanja, a ne razvoja.

Prošlost koja nije postala prošlost

Moramo reći da ima dubokih istorijskih korijena u «srednjovjekovnom» obliku Jemena. Države na njegovom teritoriju su bile drugačije organizovane nego u Evropi. U srednjem veku je upravo u Jemenu (pri dinastiji Rasulida) stvorena samobitna kultura, umetnost i arhitektura, koja je ostavila neizbrisiv trag.

Imperije ovdje nisu bile centralizovane, već više «plemijske federacije». Imamovi — duhovni i svetski lideri — su vladali vekovima, oslanjajući se na podršku elitskih klanova. Kada su u 20. veku pokušali izgraditi modernu državu, te srednjovjekovne strukture nisu nestale. One su samo otišle u podzemlje, čekajući svog časa. I taj čas je došao 2011. godine, nakon «arapske proleća», kada je centralna vlast pala.

Pa ono što danas vidimo — to nije degradacija, već povratak do izvora. Do oblike organizacije društva koja je bila prirodnom za Jemen već većinu njegove istorije.

Sena imperija

Nije moguće govoriti o «srednjovjekovnosti» Jemena, zaboravivši o spoljnom činiocu. Zemlja je već mnogo godina bila poligon bitke regionalnih sila. Iran podržava husite kako bi dobio izlaz na Crveno more i ugrozio Saudijsku Arabiju. Saudijska Arabija (i UAE) godine bombardišu Jemen, pokušavajući obnoviti pro-saudovsku vlstu, ali na kraju samo produbili kaos.

Oba strane koriste Jemen kao poligon za isprobavanje oružja i pole za proxy ratove. Koji su u ovoj ratu svoji, a koji strani? Jednostavan Jemenci, čiji je dom bombardovan, vjerojatno neće moći odgovoriti na taj pitanje. Oni jednostavno žele preživjeti.

I ovdje se skriva glavna besilost svetskog zajedništva. UN godine pokušava pomiriti sukobne strane, ali svi mirni planovi propadaju, jer pravi «igrači» se nalaze izvan zemlje. njihovi interesi su daleki od mira u Jemenu.

Rezultat: beznađnost ili nadeja?

Tako, zašto Jemen izgleda kao srednjovjekovna zemlja?

Politički — ovdje nema jedne države. Vlast je razbijena između klana, vojnih grupa i religijskih vođa. Socijalno — čovek nije građanin, već član klana. Deluju ne zakoni, već tradicije i pravo sile. Ekonomski — osnova života je prirodno gospodarstvo i trgovina narkotičnim biljem kat. Psihološki — ljudi žive današnjim danom, u uslovima stalnog rata i odsustva perspektiva.

Ale bi bilo greška staviti krst na Jemen. Ovoj zemlji ima staru kulturu koju varvari današnjeg dana pokušavaju izbrisati sa lica zemlje. Tamo ima izuzetne arhitekture — glinobitne nebodere Šibama koje stoje već stotine godina. Tamo su ljudi koji se sjećaju vremena mira i prosvetljenosti.

Pitanje je da li ima svetskog zajedništva mudrosti i volje ne samo bombardovati Jemen ili ga hrani humanitarnom pomoći, već stvarno pomoći mu da stvori delujuću državu. Za sada je odgovor jasno: nema. I Jemen nastavlja živeti u svom vlastitom, srednjovjekovnom svetu, u kome je vrijeme zaustavljeno u trenutku kada je napredak predao mjesto kaosu.

Permanent link to this publication: