Radnik u ogledalu smeha: zašto mi volimo šaliti nad onim koji rade za sve

Radnik je figura u kulturi gotovo sakralna. Ali upravo zbog toga on često postaje objekt šalova. Smeh nad radnikom nije zloba, već način da se ukloni napetost, prizna njegovu čovečanstvo i, možda, malo zavideti njegovoj sposobnosti da izdrži sve što život baci u njegovu leđu. U humoru radnik se predstavlja ili kao prostak koji ne razume da ga koriste, ili kao mudrac koji pronalazi izlaz iz bilo koje glupave situacije, ili kao nelagodan robot koji nastavlja raditi čak kada sve oko njega propada. Ovaj obraz živi u anegdotama, kinokomedijama, gradskim legendama i našim razgovorima na kuhinji.

Anegdoti: kada radnik postaje filozof sa lopatom

Anegdot je žanr gde radnik često se predstavlja u obliku prostog muškarca koji je mudriji od bilo kog šefa, ali govori kratak i po delu. Na primer: «Sreću se dva radnika. Jedan kaže: — Zatim šef je rekao da treba da radimo bolje. Drugi: — I što si ti rekao? — A ja sam rekao: mi smo i tako najbolji, samo da imamo loše alatke». U ovom anegdotu je cijela esencija: radnik zna seću za sebe, ali se ne iskorištuje za šefove, on samo radi svoje delo, ironično gledajući na one koji staju iznad njega.

Drugi klasični priča je radnik koji padne u glupavu situaciju zbog toga što je previše naporni. «Radnik na gradnji cijelu noć kopao jamu. Ujutro dolazi šef i kaže: — Če, glupac, jamu trebalo bi kopati tamo gde je stub, a ne iza zida! Radnik dahne: — Takо sam i kopao iza zida, da nitko ne vidi da ne radim ništa». U ovoj šali je zaštitna reakcija, pokušaj pretvoriti absurd u pobedu. Radnik nije samo objekt šale, već i on sam ulazi u igru i prevrće situaciju.

Radnik u filmu: od Šurika do likova Leonida Gaidaja

Sovjetsko kino je dao nam celu galeriju radnika-komika. Šurik iz filmova Gaidaja je obraz «večnog studenta» koji kopava, građi, čita predavanja, ali uvijek s takvim entuzijazmom da ga se ne mogu isprazniti smehom. Njegov rad nije samo posao, već avantura puna komičnih neugodnosti. U «Kavkazskoj plenici» on ide za materijalima i postaje u središtu absurda. Ali on se ne predaje — on nastavlja raditi, čak kada ga zarobe, jer «moramo da predajemo objekt».

Još jedan klasičan obraz je Vasilij Alibabajevič iz «Briljantne ruke». On je takođe radnik, ali njegov rad je pokušaj preživjeti u svijetu gde sve se prodaje i kupuje. Njegova fraza «Šurik, ti si netacan» postala je mem, ali iza nje stoji pravilno radničko mudrost: on vidi svijet jednostavnije i iskrenije. U filmu radnik često izgleda naivno, ali upravo njegova naivnost postaje jača od lažnih planova zločinaca.

U filmovima «Džentlmeni uspeha» radnik-vaspitatelj (Evgenij Leono) pokušava preobraziti bandite radom. I to je smehoato, jer njegova vjerovanje u obnovljivaću moć rada se susreće sa stvarnošću gde nitko ne želi raditi. Ali upravo njegova upornost i vjerovanje u bolje ga čine herojem.

Paradozi radnika: on i glupac, i genij

Jedna od najstabilnijih tema humora o radniku je njegovo odnos do «inteligentne» rada. Postoji šala: «— Kako se razlikuje inžinjer od radnika? — Inžinjer razmišlja kako da napravi, a radnik radi tako, kako su rekli. Ali kada nešto se pokvari, radnik popravuje, a inžinjer ide pisati izvještaj». U ovoj šali je radnik suprotstavljen birokraciji, simbol žive, djelujuće sile, koja se ponekad čini smiješnom, ali bez nje bi sve propalo.

Postoji i obrnut obraz: radnik koji je tako naviknut na rad da ne može prestati. «Dolazi radnik kući, žena kaže: — Odustani, posjeduj. On sjedi na stolicu, uzima u ruke daljinski upravljač i počinje ga «otkrivati». Žena: — Što tu radiš? — A ja samo razmišljam gde je taster da isključim ovaj televizor». Takve šale nježno šale profesionalnu deformaciju, ali u isto vrijeme izazivaju simpatiju: čovjek se tako ispunio radom da čak i odmor pretvara u posao.

Humor kao zaštitu: kako radnik se šali nad sobom

Radnik često postaje i autor šala o svom dijelu. To je način da se izdrži teže i u isto vrijeme da se utvrdi njegovo dostojanstvo. Na primer, pričica: «Mi ne ljenimo, mi štedimo snagu». Ili: «Gdje je na našoj poslu sve dobro? Da, svugdje, osim plaće, šefstva i uslova». U ovom humoru nema zlobe, već kisele ironije koja pomaže održati se. Šalivši se nad sobom, radnik pretvara uznemarenje u pobedu nad okolnostima.

U gradskim brigadama i remontnim tvornicama postoje i svoje priče: «Jučer su pali kamnjič. Šef kaže: — Ti, ne znaješ da ga treba držati čvrče? Radnik odgovara: — Držao sam, ali on je bio mudriji od mene — pao kad sam razmišljao o plaći». Ovo nije samo šala, već izraz kolektivne solidarnosti: svi se prepoznaju u tim situacijama, i smeh postaje ujedinjujući ritual.

Smiješne situacije: kada radnik i tehnika ne pronađu zajednički jezik

Kulturna propast između radnika i moderne tehnike je još jedna plodna zemlja za humor. «Ranije sam mogao popraviti traktor vilom, a sada mu ima računara, i nisam ništa znao sa koje strane se pristupiti». Ovo nije samo smehoato — to je odraz stvarnog promjena svijeta, gde starije vještine postaju nevažne, a nove se daju teško. I u ovom humoru postoji nostalgija po vremenu kada sve je bilo razumljivije i jednostavnije.

Ali postoji i obrnuti strana: radnik koji uspješno se bore s tehnikom. «Na gradnji se pokvario ekskavator. Svi čekaju remontnika, a radnik Petar približi se, udara po bampеру kovčedom — i ekskavator se pokreće. Šef: — Kako si to učinio? Petar: — To je ja ga je gradio u prošlosti». Šala naglašava praktičnu mudrost koja je iznad bilo koje uputstva.

Završetak: smeh nad radnikom je smeh nad sobom

Kada se smehemo nad radnikom, ne smehemo se nad njim, već nad njegovom sudbinom koja je mnogo bliska svakom od nas. Svi mi se u nekom trenutku postajemo radnici: trudimo se da izdržimo obitelj, pokušavamo popraviti ono što se pokvarilo, borimo se sa šefstvom i sanjamo o odmoru. Zato humor o radniku je humor o našem zajedničkom ljudskom iskustvu. On ne ponižuje, već povisuje, jer u svakoj šali vidimo ne samo lika, već i sebe. I u ovom smislu radnik nije samo objekt šale, već i njihov glavni junak.
© library.rs

Permanent link to this publication: