Uloga arapske kulture i filozofije u evropsku: most između antičnosti i Renesansa

Uloga arapske (ili arabo-islamske) kulture u stvaranje evropske civilizacije nije samo značajna, već fundamentalna, sistemobildujuća. U periodu od VIII do XIII veka, kada je Evropa proživljala "temne veka", na prostoru od Kordove do Bagdada cvetala je intelektualna kultura koja nije samo sačuvala nasleđe antičnosti, već ga je kreativno razvila, a zatim je prenela natrag u Evropu, osnovavši temelje njezine naučne revolucije i filozofskog renesansa.

I. Uloga prevodioca i interpretatora antičkog nasleđja

Ključna funkcija arabo-muslimanske kulture je sačuvanje, prevod i komentar grčko-rimskog razmišljanja.

«Dom mudrosti» (Байт аль-Хикма) у Багдаду (IX v.): При халифах аль-Мамуне и его преемниках to je bio najveći naučni centar, gde se vodila široka радna naprava po prevodu na arapski jezik dela Aritotela, Platon, Galen, Hipokrata, Euklida, Ptolomeja, Arhimeda. Ovi tekstovi su mnogo bili izgubljena u Evropи ili su postojali samo u fragmentarnim latinskim prevodima.

Primjer "velike petlje": Radovi Aritotela su prevodili s grčkog na sirski, zatim na arapski. U XII-XIII vekovima u centrima prevoda u Toldeo (Španija) i Siciliji su ih prevodili s arapskog na latinski, često kroz posredstvo židovskih naučnika (npr., porodica Ibn Tibbon). Bez ovog dela "korpus Aritotela" nije bio dostupan Tomeu Akvinskom i Albertu Velikom.

II. Filozofski sintez: od al-Kindi do Averroesa

Arapski filozofi (фаласифа) nisu samo kopirali Grke, već su stvarali vlastitu sintetičku filozofiju, pokušavajući uskladiti razum (akl) i otkriće (nakl).

Al-Farabi (872-950), "Drugi Učitelj" (posle Aritotela): Razvio učenje o državi, klasifikovao nauke, razvio logiku. Njegove ideje o idealnom vladaru-filozofu su uticali na evropsku političku misao.

Ibn Sina (Avičenna, 980-1037): Njegov medicinski "Kanon medicinske nauke" je bio obavezan učbenik u Evropи do XVII veka. U filozofiji je razvio originalnu metafizički, razdvojivši esenciju i postojanje, i predložio poznati mentalni eksperiment "Letići čovek" za dokazivanje samosoznaja duše. Njegovo učenje o intencionalnosti je prethodilo fenomenologiji.

Ibn Rüşd (Averroes, 1126-1198): Njegovi komentari o Aritotelu ("veliki komentator") su izazvali revoluciju u srednovjekovnoj Evropи, rodili pokret latinskog averroizma (Siger Brabantski) u Pariskom univerzitetu. Ideja Averroesa o jedinstvu intelekta i koncept "dvoručne istine" (istina razuma i istina vere mogu da postojе, bez suparništva) su izazvali ortodoksju i stimulisali razvoj školaštva.

III. Naučno-tehnička revolucija: brojevi, algebra, astronomija i medicina

Matematika: Evropa je preko Arapa dobila pozicionu decimalnu sistem brojanja sa nulom (arapski brojevi, imajući indijsko poreklo). Termin "algebra" dolazi od imena dela al-Χορεзми (IX vek) "Kitab al-đebr vаl-mukабала". Trigonometrija je bila stvorena kao samostalna nauka astronimima, poput al-Battanija.

Astronomija i alati: Arapski astronomi nisu samo precizno izmjerili ptolemejske tabele, već su stvorili visoko precizne alate (аstrаlаbii, armiljarnе sfere), unapređili metode observacije. Njihovi radovi i tabele (z иdž) su postali temelj evropske astronomije, kojom su se bavili, na primer, Regiomontan i Kopernik.

Medicina: Pored "Kanona" Ibn Sine, veliki uticaj je imao ar-Рази (Разес, 865-925), opisao varicelu i ospu, razvio kliničko observerenje. Arapski liječnici su uveli u upotrebu mnoge lekove, stvorili prve organizovane bolnice (bimаristani) sa odjeljenjima.

Химija/Alkhemija: Džabir ibn Hаjjan (Geber) je osnovao osnove eksperimentalne hemije, opisavši procese destilacije, kristalizacije, uvevši pojam laboratorija.

IV. Kulturalni i institucionalni doprinos

Institut univerziteta: Iako je univerzitet u svom srednovjekovnom evropskom obliku unikalno deo, uticao na njega je praksa madrasа (religijske škole sa sistemom ijazy — licencija za predavanje) i metode spora.

Literatura i svetska kultura: Kroz arapsku Španiju (Al-Andalus) su u Evropu prošli motivi koji su uticali na kurtoaznu poeziju trubadura. Filozofski roman Ibn Tuфайля "Haij ibn Jakzan" (o samovaspitanju čoveka na neobitavanom otoku) je prethodio prosvetiteljskoj literaturи i uticao na "Robinzona Kruza" Dеfo.

Arhitektura i život: Stil mudехar у Španiji, elementi dekoracije, higijenske prakse (bане), nove poljoprivredne kulture (riža, citrusi, šafrаn) i tehnologije (irigacija) su bili prevzeti evropljanima.

Historijski putevi prenošenja

Pirenejski put (kroz Španiju): Toldeo, nakon njegovog oslobođenja kršćanima 1085. godine, je postao glavni centar prevodne aktivnosti (škola prevoda pod zaštitom arhiepiskopa Raimunda).

Sicilijanski put: Normanski kraljevi Sicilije (posebno Rogеr II i Fridrik II Hohenštauften) su podržavali arabo-grčko-latinski kulturalni sintezu na svom dvoru u Palermu.

Kršćanske ratove: Iako su izazvali vojno suparništvo, oni su vodili do većeg kontakta, posebno u oblasti medicine i svetske kulture.

Paradox i nasleđe

Paradox ovog doprinosа je to, da su Evropljani, prihvaćajući arapsko znanje, često "zaboravili" o njegovom izvoru. Radovi Avicenne i Averroesa su bili učeni kao autoritetni, ali u masovnom svijesti nisu bili asociirani sa islamskom kulturom, već su bili smatrani deo "stare mudrosti".

Završetak: Doprinos arapske kulture Evropи — to nije samo prenošenje informacija, već pokretanje kaskadne reakcije intelektualnog razvoja. On je osigurao Evropи:

Intelektualni alat (logiku Aritotela, matematički aparat).

Corpust teksta koji je postao osnova univerzitetskog obrazovanja.

Metodološki impuls za sintezu vere i razuma, eksperimenta i observerenja.

© library.rs

Permanent link to this publication: