A. I. Hercen i Engleska: „Slobodna ruska tribina“ na obalama Temze

Uvod: „London — jedino mesto“

Za Aleksandra Ivanoviča Hercena (1812-1870), revolucionarnog demokratu, filozofa i publicistu, Engleska nije bila samo zemlja emigracije, već jedinstvena istorijska i intelektualna laboratorija u kojoj je proveo 12 godina (1852-1864) — najplodniji period svog života. Njegov odnos prema Engleskoj bio je duboko ambivalentan: ona je bila i tvrđava mrskog mu buržoaskog sveta, i u isto vreme utočište koje mu je obezbedilo slobodu govora, nedostižnu na kontinentu Evrope. Engleska je postala fizičko i simbolično mesto odakle je on govorio Rusiji, stvarajući fenomen „Slobodne ruske štampe“.

Engleska kao „politički kovčeg“ i utočište

Nakon sloma revolucija 1848-1849. u Evropi, Hercen, razočaran i progonjen, našao se u političkom ćorsokaku. Engleska, sa svojim zakonom o pravu na azil i odsustvom cenzure, postala je njegovo spasenje.

Precedent: Britanska vlada, uprkos svojoj konzervativnosti, odbila je da izruči Hercena ruskim vlastima, uprkos diplomatskom pritisku. To je odgovaralo tradiciji pružanja azila političkim emigrantima (kao ranije karbonarima ili učesnicima poljskih ustanaka).

Značaj: Ta bezbednost bila je temelj celokupne njegove daljnje delatnosti. U pismu je zapisao: „London je jedino mesto gde se danas može živeti... ovde postoji sloboda govora, i na to se ne obraća pažnja“.

Kritika „sveta prodavaca na štandovima“: Hercen — analitičar engleskog društva

Hercen je pristupio Engleskoj kao proziran društveni mislilac. Njegove ocene, izložene u pismima i esejima (kasnije uključenim u „Bivše i misli“), bile su nemilosrdne.

Fetišizam svojine i „mesijanstvo“: Video je u Englezima, naročito u srednjoj klasi, trijumf „mesijanstva“ (filistinština) na globalnom nivou. Za njega je Engleska bila carstvo utilitarističkog proračuna, kulta komfora i svete privatne svojine, što je po njegovom mišljenju ubijalo visoki idealizam i duhovni impuls.

Licemerje i licemernost (cant): Hercen je oštro kritikovao englesko licemerje — formalnu, licemernu moralnost koja prikriva sebične interese. Iritiralo ga je spajanje spoljne respektabilnosti sa društvenim ravnodušjem.

Društvene kontraste: Primećivao je strašnu provaliju između bogatstva i siromaštva, opisujući londonske četvrti siromaštva jednako živo kao Engels u „Stanju radničke klase u Engleskoj“. Engleska politička sloboda, po Hercenu, bila je privilegija imućnih klasa.

Primer njegove kritike: Opisujući Hajd park kao simbol engleske slobode, gde su se mogli okupljati govornici, Hercen je odmah dodavao da je ta sloboda dekoracija koja ne dotiče osnove društvenog poretka. Nazivao je englesku ustavnost „slobodom unutar neslobode“.

Engleska kao platforma za „ruski glas“: Slobodna ruska štamparija

Upravo u Londonu Hercen je realizovao svoj glavni projekat, nemoguć nigde drugde u svetu.

Osnivanje Slobodne ruske štamparije (1853): U uslovima potpunog informacijskog vakuuma između Rusije i Evrope, Hercen je stvorio kanal direktne, necenzurisane komunikacije. Prvi izdanja bili su proklamacija „Jurev dan! Jurev dan!“ i zbornik „Polarna zvezda“ (obnova almanaha dekabrista Riljeva).

„Zvonik“ (1857-1867): Najpoznatije izdanje. Ove novine, koje su izlazile prvo mesečno, a potom češće, postale su međunarodna senzacija. Tajno su se unosile u Rusiju i čitale ih sve — od studenata i činovnika do cara Aleksandra II i visokih činovnika, koji su iz njih saznavali o zloupotrebama na terenu.

Uloga Engleske: Britanski zakoni štitili su štampariju od zatvaranja. Engleska pošta i razvijeni komunikacioni sistem omogućavali su uspostavljanje veza sa kontinentalnom Evropom i krijumčarenje tiraža u Rusiju. London je bio idealan centar za takvu delatnost.

Zanimljiva činjenica: Redakcija „Zvonika“ i Hercenov stan na Aveniji Rod, 92 (2) u londonskoj četvrti Padington postali su mesto hodočašća ruskih i evropskih radikala. Tu su boravili Karl Marks, Đuzepe Madini, francuski socijalisti. Londonska kuća postala je prototip „štaba“ ruske revolucionarne misli u inostranstvu.

Uticaj engleskog života na Hercenove ideje: „ruski socijalizam“ i kritika Zapada

Život u Engleskoj nije samo dao Hercenu alate, već je uticao i na sadržaj njegovih ideja.

Produbljivanje razočaranja u „zapadni“ put: Posmatrajući englesko buržoasko društvo, Hercen se konačno uverio da je zapadni put razvoja sa svojim parlamentarizmom i kapitalizmom slepa ulica za Rusiju. Njegova poznata formulacija „Sa ove i sa one strane — đubre!“ odnosila se upravo na dve strane Lamanša: reakcionarnu, zaostalu Rusiju i beživotnu, mesijansku Evropu.

„Ruski socijalizam“: Ovo razočaranje podstaklo ga je na razvoj teorije „ruskog socijalizma“, zasnovanog ne na proletarijatu i klasnoj borbi (kao kod Marksa), već na ruskoj seoskoj zajednici (miru). Englesko iskustvo bilo mu je anti-model od kojeg je polazio gradeći utopijski lik nekapitalističke budućnosti Rusije.

Engleski empirizam naspram nemačkog idealizma: Hercen, nekadašnji hegelijanac, u Engleskoj je cenio praktičnost i empirizam engleske misli. To je ojačalo njegovu poziciju realističkog skepticizma i odbacivanja apstraktnih, od života odvojenih doktrina (za šta je kasnije kritikovao i Černjševskog).

Trauma i usamljenost: „tuga od slobode“

Paradoksalno, sloboda koju mu je Engleska dala pretvorila se za Hercena u duboku ličnu krizu. Osećao se kao usamljeni glas u pustinji. Nije ga razumela stara Evropa, a u Rusiji njegov glas, koji je dopirao iz „zemlje neprijatelja“ (posebno posle početka Krimskog rata), izazivao je pomešana osećanja. Njegov poznati članak „Vixerunt!“ („Oni su završili!“) bio je krik očajanja čoveka slobodnog da govori sve, ali nesposobnog da bude saslušan onako kako je želeo.

Zaključak: London kao „rt Kanaveral“ ruske slobodne misli

Engleska za Hercena nije bila predmet slepog divljenja (kao za anglofilove), već složen, kontradiktoran instrument istorijskog delovanja. Pružila mu je tri ključna resursa:

Fizičku bezbednost (pravo na azil).

Tehnološku i pravnu mogućnost za bezpresedan izdavački projekat.

Konkretnu društvenu građu za konačno oblikovanje njegove kritike zapadnog kapitalizma i teorije „ruskog socijalizma“.

Hercen je koristio London kao startnu platformu za pokretanje „Zvonika“ — prvih u istoriji redovnih necenzurisanih ruskih medija, koji su na deset godina postali savest i tribina za celu misleću Rusiju. Njegov odnos sa Engleskom je priča o produktivnom korišćenju strane sredine za isključivo nacionalne ciljeve. Dokazao je da čak i duboko kritikujući zemlju boravka, možeš učiniti da ona postane teritorija služenja svojoj otadžbini, pretvarajući „tvrđavu buržoazije“ u tvrđavu slobodne ruske reči. U tome je jedinstvenost i veličina njegove londonske epopeje.

Постоянный адрес данной публикации: