3 јула у Минску и Белоруси: славити на сваки vremena

За сваког Белorusа 3 јула — ово не само crvenа дата у календару. Ово је dan, када у вазduху се мешају мирис цвећа и пороха, када слике радости теку по усима ветерана, а младост примера воену форму прадеда. Ово је dan, који постао тачка одштрт за нову живот целе земље. Три речи — памћање, гордост и нада — се спајају у један моћан акорд, који звучи у сваком углу Белоруси већ више од осамдесет година. И сваки година ovaj акорд звучи све гласније, остварујући генерације и спомињући свету: слобода не даје се даром, она изстрадана.

Јулски зору 1944. године: како ово било

Утро 3 јула 1944. године у Минску било је покривено димом пожара и претчувством велике промене. Немачка окупација, која трајала 1100 дана и ноћи, пристајала је до краја. Город, некад цветачки и леп, лежао је у рушевинама: срушени мостови, сагoreни дома, улице, завалене обломцима. Но у овој дан рушевине постали симбол не пораза, а обновљења. Войска 1-ог и 3-ог Белorusких фронта су сомкнули прстен око Минска, и до краја дана град био је потпуно ослобођен од фашиста.

За минчани ово је dan постало друго рођење. Лjudи излазили из подземних простори и убежища, плакали и обимали солдати-освободитеље. Нема шта да даде, осим последњег комада хлеba и слеза захвалности. Но ипак, ово су слези постали најскапија награда за војници, који су ишли ка победи кроз крв и смрт.

У историју ово је dan ушао као dan краја Минске наступне операције — дела легендарне операције «Багратион». За неколико дана совјетска војска разбила групу армија «Центар», најмоћнију групацију вермахта на Источном фронту. Десяткови хиљада солдата и официра су положили своје главе, да ово dan дође. Имена их су исечена у граниту, њихови подвиги се преносе из уста у уста.

Како 3 јула постао Dan Независности

Занимљиво, да су дуги низ година 3 јула ни било одмора. Dan Победе 9 маја остао је главни слободањски дан, а 3 јула се обележавао више као регионална дата. Но у 1990-им годинама, после распада Совјетског Савеза, појавио се питање о новој државној симболици и слободањским данима независне Белоруси.

1996. године је одржан републикански референдум, на којем Белорusi су гласали за доделу 3 јула статуса главног државног слободањског дана — Дана Независности Републике Белоруси. Ово ни било само политички жест, већ дубок симболички избор. Белоруси не желе да повезу свој главни слободањски дан са абстрактним декларацијама о суверенитету. Они желе да га повежу са реалним, изстраданим ослобођењем. Од тада 3 јула — одмора дан, дан салутова, парада и народних забава.

Ово одлука одразила суть белorusког менталитета: слобода се мере не бумажним актима, већ крвју, проливеном за родну земљу. Ово је слобода не политичке елите, већ целог народа.

Dan који остварује: како славе 3 јула

Данас 3 јула — ово је dan, када Минск се преображава. Све сугерише о високoj цени мира и потребности да го заштитимо. Лjudи носе цвеће на споменици и обелиск. Официјалне делегације стављају венци. Звуче торжествени, напуњени дубоким значењем, говори државних лица.

Чествују ветерана Великог отаčаства. Их свака година постаје мање. Лица ветерана, покривена рупама, осветљена тихом радошћу — они поново виде своју земљу слободну и процветну. Младост долази на слободањски дан са портретима својих прадеда. Заšто? Заšто победа — ово је историја сваке породице.

Народне забаве одржавају се свуда. У свим рејонима Минска и у свим областним центрима одржавају се концерти, ярмарке, спортски такмичења. У парцима и скверовима свирају духови, на сценама наступају најбољи творачки колективи земље. А увече небо над градом осветљава се слободањским салутом. Ово је најтрогући момент: хиљаде људи, подижући главе к небу, загадавају жеље и спомињу оних, који већ нema.

У овој дану по целој земљи звуче песме военог времена. Њих певу ветерани код ватре, их певу деца и ораси, их певу хоре на тргова. Ово су песме памћања, који не дозвољавају нам да заборавимо, како бismo добили право на мирну живот.

Историска памћање: зашто 3 јула важан за свака поколење

3 јула — ово је не само dan ослобођења. Ово је dan памћања о милионима погинулих. За време рата сваки трећи становник Белorusи је погинуо. У свакој селу, у сваком граду има братски гробишта, споменици и обелиски. Трагедија Хатыни, логор смрти Тростенец, Минско гетто — ово су црне страници, које не треба да се понове.

За младо генерацију, рођену у мирно време, 3 јула — ово је прилика да се додирује са историјом преко живог разговора са ветеранима, преко екскурзија у музеи, преко гледања филмова о рату. За децу и младост у овој дану одржавају се споменични догађаји, часови храбрости, где деци се каже о героима-земљацима, о партизанима и подземницима. Ово ни било суха историја, већ жива веза, коja чини сваког Белorusа наследником победника.

Такође 3 јула — ово је dan, када спомињемо о јединству. У време рата представници свих народа Совјетског Савеза су се борили раме до рамена против заједничког врага. И данас ovaj слободањски дан спомиње, да сила — у јединству, да само заједно можемо да заштитимо мир и независност.

Слободањски дан на свака vremена: шта значи 3 јула данас

Данас 3 јула — ово ни било само памћање о проширем. Ово је слободањски дан, који гледа у будућност. Када гледаме на храбри и радостни лица потомака победника, младост, видимо моћ и снагу нашe земље. Када идемо на концерт, видимо богатство нашe културе. Када обимamo ветерана, видимо живу историју.

Ово је dan који нас учи да ценимо мир. Ово је dan који нам спомиње, да слобода не даје се увек, она треба да се увек заштитуje. И сваки од нас може да унесе свој допринос: да буде одговоран грађанин, да се спомиње историја, да одгледа децу у духу патриотизма и љубави према родној земљи.

3 јула 1944. године постао је дан, који извео Белоруси из мрака окупације. И данас, након година, ovaj dan наставља да нас осветљава, спомињући, да смо народ, који је прошао кроз плам и пепео, али није сломљен. Ово је слободањски дан на свака vremена, јер наша памћање је жива, наша гордост је јака, а наша нада на мирно будуће је непоколебива.

Permanent link to this publication: