Hуманизам у 21. веку: нови izazovi i evolucija koncepcije Preopredeljenje osnova: od antropocentričnosti do ekohumaniзma Tradicionalni hуманизam, oblikovan u dobu Renesanse i Prosvetljenja, proključivao je čoveka merom svih stvari, centrom svemirskog stvaranja. Međutim, 21. vek sa svim svetskim izazovima — promenom klime, masovnim izumiranjem vrsta, iscrpljenjem resursa — zahtevao je radikalnu preispitivku te antropocentrične modele. Na prvo mesto izlazi ekohumaniзam (ili ekocentrični hуманизam), koji smatra čovekovo blagostanje kao nerazdvojno povezano sa zdravljem cele ekosisteme. Zanimljiv činjenica: Filozofi, poput Bruno Latoura, predlažu koncepciju "Novog klimatskog režima", u kojoj čovek prestaje biti autonomni subjekt, suprotstavljajući se prirodi, i postaje deo složene mreže međuzavisnosti. To se reflektuje u praksi prava: 2017. godine rijeka Wanganui u Novoj Zelандiji dobila je status pravnog lica sa pravima i interesima koji trebaju biti zaštićeni u sudu — jasni primer proširenja hуманиstičkih principa iznad čovekove vrste. Tehnološki imperativ: hуманизam u digitalnoj epohi Razvoj umetničkog intelektua, neurotehnologija, genetskog uređivanja i široke digitalizacije stavlja hуманиzam pred bezprecedentne etičke pitanja. Umetnički intelekt i prava: Ako će Ii dostići pravu svest, treba li proširiti na njega hуманиstičke principe? Za sada je to oblast spekulacija, ali već danas se vode rasprave o etici Ii — razvoju algoritama, slobodnih od ljudskih preduzleta (rasnih, rodnih), i o digitalnim pravima čoveka (pravo na digitalno zaboravljenje, zaštitu ličnih podataka). Biotehnologije i unapređenje čoveka: CRISPR-Cas9 i druge tehnologije genetskog uređivanja otvaraju put ne samo za lečenje bolesti, već i za "unapređenje" čoveka. Hуманиzam 21. veka je prisiljen tražiti balans između slobode naučnog istraživanja i sprečavanja nastanka novog društvenog neravnovesa između "unapređenih" i "prirodnih" ljudi. Primer: Globalna inicijativa "Država 5.0", predložena Japanom, je koncepcija u kojoj tehnologije (Ii, roboti, Big Data) služe ne za zamenu čoveka, već za rеšavanje društvenih problema i poboljšanje kvaliteta života svakog pojedinačnog individua, što može biti praksično ostvarenje tehnološkog hуманизma. Globalizacija i novi universalizam: inkluzivni hуманиzam Ako je klasični hуманиzam često bio projekt zapadne civilizacije, onda u 21. veku se suočava sa potrebnom inkluzije — uzimanjem u obzir različitosti kulturalnih tradicija, vrednosti i načina života čoveka na svetu. Radi se ne o odbijanju univerzalnih prava čoveka, već o traženju njihovog dialogičkog osnova, koji priznaje mnogobrojni putevi do čovekove dostojnosti. U isto vreme globalni migracioni tokovi, pandemije i ekonomski krizi otkrile su хрупkost ideje zajedničkog čovečanstva. Odgovorom postaje koncepcija "radikalnog hуманизma", koja ističe bezusložnu solidarnost sa Drugim — izbeglicom, migrantom, žrtvom sukoba — samo na osnovu njihove pripadnosti čovečanskom rodu. Zanimljiv činjenica: Istraživanja u oblasti evolucionarne biologije i neuroznanosti pružaju novu argumentaciju za hуманиzam. Tako, otkriće "zrcalnih neurona" i istraživanje mehanizama empatije pokazuju da je sposobnost za sočuvstvo i kooperaciju ne samo kulturalna uslovnost, već biološki zaključena osnova ljudske prirode, što jača naučni temelj hуманиstičke etike. Obrazovanje kao osnova: humanističko znanje u svetu STEM U dobu dominacije STEM-disciplina (nauka, tehnologija, inžinjerstvo, matematika) humanističko obrazovanje prolazi krizu. Međutim, ono postaje ključan faktor u obrazovanju kritičkog razmišljanja, etičke refleksije i "mekih vještina" (soft skills), potrebnih za smisleno iskorištavanje tehnologija. Vodeće tehnološke kompanije sve češće angažuju filozofe i etnografe za rеšavanje problema vezanih za interakciju čoveka i mašine. Primer: Univerzitet Stanford je pokrenuo program "Etika, društvo i tehnologija", obavezan za sve studente inženjerstvenih i računarskih specijalnosti. Njegov cilj je odgojiti inženjere sposobne procjeniti društvene posledice svojih izumova, što je direktno primenjivanje hуманиstičkih principa u tehnološkoj sredini. Hуманиzam pred lica antihumaniстičkih izazova Savremeni svet stvara i antihumaniстičke trendove: transhumaniзam sa sanom o preostjecanju "biološkog granica", posthumaniзam, koji postavlja pod sumnju samu izuzetnost čoveka, a takođe i nove forme totalitarizma i nacionalizma. Hуманиzam 21. veka postoji u stanju stalnog dijaloga i polemike sa tim pravcima, odstajajući za vrijednost ljudskog života u njegovoj хрупkosti, smrtnosti i emocionalnoj složenosti kao najviše blaga. Završetak: hуманиzam kao projekt budućnosti Hуманиzam u novom stoljeću nije već zastojni sistem dogmi, već dinamičan, samounovljavajući projekt. On integrira podatke iz znanosti o životu i mozgu, odgovara na izazove tehnologija i ekologije, te se prilagođava globalnoj solidarnosti, preostavljajući granice. Njegova glavna zadaća je osigurati da bezprecedentne snage, koje su u rukama čovečanstva, služe ne njegovom samounašodjenju, već njegovom rasvođenju — svakog pojedinačnog individua i cijele zajednice živih bića na našoj planeti. U tom smislu hуманиzam ostaje najambicioznija i najpotrebija tema za čovečanstvo, koje želi ne samo preživjeti, već i sačuvati i povećati svoju dostojnost u brzo mijenjajućem svetu.
© library.rs

Постоянный адрес данной публикации:

https://library.rs/m/articles/view/Hуманизам-у-XXІ-веку