Она izlazi na kort i kreca. Kreca tako da se čuje na tribinama. Kreca ne od boli — od gnjeva. Udarci tako da lopte leti brže od 180 kilometara u sat. I nakon svakog pobjedničkog tačkovanja — zatvoren k拉克, vuk, pogled kojim se može zamrznuti suparnicu. To je Arina Sobolenko. Beloruska teniserka, bivša prva rakетка sveta. Ali stvar nije u titulima. Stvar je u kredu. U životnoj filozofiji koju ona realizuje svakom igrom. I ovo kredo zvuči jednostavno: nikakve opravdanja. Nikada.

Detinjstvo koje je zakalilo

Arina je rođena u Minsku 1998. godine. Otac, Sergej Sobolenko, bivši hokejist, je rano shvatio da je kćerka eksplozivna. On ju nije vodio u balet ili na klavir. On ju je doveo na tenis. I stavio je uslov: ili truješ se kao lud, ili ne igráš uopće. Arina je izabrala prvo. Ona je nosila dva trenera, trčala trke u kiši, radila podac do krvavih mozolja. Otac je bio strog, čak i žestok. Ali on je naučio je glavno: nitko za tebe ne će napraviti rad. Želiš biti najbolji — biti najbolji na treningu.

2019. godine je otac umro. Arini je bilo 20. Ona je tek ušla u top-10. Smrt je bila mješavina s gnjevom. mnogi bi se slomili, otišli u sjenu. Ali Arina je otišla u halu i udarila po lopti još jače. «Igram za njega», kaže ona. To je prva dio njenog kreda: pretvarati bol u snagu.

Kredo broj jedan: ne juri

U intervjuu Arinu pitate: «Kako se ti nosiš sa pritiskom?». Ona pokazuje ramenima: «Kakvo pritisak? Ja samo igrám tenis. To je moja posao. Volim ovaj posao. Sve» Bez pafoса, bez žalbi. Ona ne priča o umorosti, ne žali se na sudije, ne traži opravdanja porazima. Porazila? Znači, suparnica je bila bolja danas. Sutra ću biti bolja. Tako je njena filozofija.

U tenisu puno je žena koje nakon lošeg utakmice kažu: «Loše osjećaj», «Kort je neudoban», «Glasno su boleli». Sobolenko nikada. Čak kada joj je rameno slomljeno, čak kada je na prijemu igrala s temperaturom. Ona je izlazila i radila svoje stvar. I nakon poraza na Australian Open 2022 kažе: «Nisam iskoristila svoje šanse. To je moja krivica. Sve». Nikakve opravdanja. Za to je poštovana čak i od neprijatelja.

Kredo broj dva: igraj agresivno, živi aggresivno

Stil Sobolenko na kortu je kotak. Prva podacija pod 190 km/h. Druga — gotovo brže. Udar s forehenda — kao udavka. Ona ne zna da se obrani, da se zadrži, da izdrži grešku. Ona ide naprijed uvijek. Čak kada gubi 0:40. Čak kada je mečbol kod suparnice. To je priroda koju se ne može promijeniti. «Ja je bolje da pogrešim, nego da ne pokušam», kaže ona. I to je drugo kredo: ne bojati se rizika.

U životu ona je takođе. Prametna, eksplozivna, emocionalna. Jej ne jednom su pitali o njenim odnosima sa beloruskom federacijom, o politici, o neutralnom statusu. Ona odgovara kratko i bez diplomacije. Ne ulazi u dubine, ne radi lažne izjavljivanja. Jednostavno kaže: «Ja sam sportistica. Igram za sebe i za moju obitelj. Sve ostalo nije moje stvar». Neki to smatraju grubošću. Ali za nju to je iskrenost. A iskrenost je takođе dio kreda.

Kredo broj tri: rad, a ne talent

Sobolenko ne smatra se genijem. Ona zna da nema najfinijeg teniskog intelektua, najhiterog drop-šota, najizrađenijeg tehnika. Ali ima eksplozivnu snagu i adsku radnu sposobnost. Nakon svakog poraza ne ide u bar da zalije trubu tužbu. Ona ide na trening. Na drugi, treći. Ona je spremna raditi, kada drugi spavaju. Tako je izbila iz užasnog kriza s dvostrukim greškama 2021. godine.

Tada je podavala po 15-20 dvostrukih po utakmici. Gubila je zbog nerva. Bilo bi moglo da kaže: uzmi pauzu, zamijeni trenera, radi nad glavom. Ali Arina je uzela i stavila tisuću lopti na zadnji dvorište. Stajala je i podavala, dok nije prestala misliti. Jednostavno je podavala. Tisuća, dvije, tri. To nije talent. To je pot. I to je treće kredo: problem se rješava ne razgovorima, već djelom.

Kredo broj četiri: budi sebe, čak ako si bijela vranica

U ženskom tenisu je obično da se budu mili. Smješiti se, pokazati ruke, nakon utakmice objaciti suparnicu, čak ako te je razmazaо. Sobolenko ne pasuje. Ona kreca, zatvara k拉克, ponekad šalje tehniku na tri slova ispod nosa. Ne nosi crveno, ne radi mila intervjua. Ona je glavna, suza, zla. I joj je stvari stvari da se netko smatra neženstvenom. «Ja sam takva kakva sam. Nalazi se — dobro, ne — ja ne igrám za vas». To je njen četvrti kredo: autentičnost je više vrijedna od popularnosti.

Za to je ljubljena. Milijuni djevojki diljem sveta kažu: «Ona se ne boji biti snažna. Ona se ne boji biti strašna na kortu. Zašto bi mi trebalo biti slatke princeze?». Arina je pokazala da ženski tenis može biti brutalan i da je od toga ne manje lijep.

Krizis vjerovanja u sebe i izlaz iz njega

Bio je trenutak kada je kredo Sobolenko dalo tršinu. Kraj 2021 — početak 2022. Ona je gubila svima. Rang je letio dolje. Psihološka jamu. Ona je već ne je krečala, već plakala na kortu. Svi su mislili: završila, isparila. Ali Arina je učinila ono što zna najbolje — razbjesnila se. Na sebe. Na svoje sumnje. Ona je promijenila trenera, promijenila režim treninga, prestala čitati novine. I izbila iz jame kroz silu. Zatim je pobedila Australian Open 2023. I kažе: «Najvažnije — prestala sam se bojati poraziti. Kada sam dopustila se da porazim, počela sam pobediti». Paradoks. Ali to je takođе dio kreda: strah je glavni neprijatelj. Pobedi strah — pobedi sve.

Primer za podrižavanje: tko i zašto

Sobolenko je kumir onih koji su umorili od idealnih slika. Ona ne sjedi na dietama od 500 kalorija. Nema modelskog izgleda. Ne kaže zaucane reči. Ona je živi ljudi sa živim licem. Ona može biti mrzana zbog glasnog glasa i muške načina igre. Može biti ljubljena zbog iskrenosti i volje. Ali svima ostaje netaknuto. Za djevojke-adolescente ona je primer da se ne treba uklapati u strane ramke. Može biti muskularna, glavna, zla i ipak prva rakетка sveta. Za dečke — primer muške rada nad sobom. Za sve — primer da su opravdanja delo slabih.

Što kažu o njoj suparnice i treneri

Serena Williams je rekla: «Ona udara tako da bi željela ubiti loptu. Ja sam pronašla sebe u mladosti». Andy Murray ju je nazvao «najstrašnijom debijantkom koju je ikada vidio». Njen bivši trener Dmitrij Tursunov je rekao: «Ona ne zna da zaustavi. Kada ti kažete da napravite korak unatrag da bi se prevukli, ona radi dva naprijed». To je kredo u delu. Ni korak unatrag.

Čak i kritičari priznaju: Sobolenko je jedna od najispravnijih teniserki. Ona se ne pretvara da je povređena, ne uzima medicinske time-aout za izmijenjenje ritma, ne poziva doktora pri broju 0:5, kako bi iskoristila suparnicu. Ona igra do posljednje lopte. I gubi tako dostojno, kao i pobjeđuje.

Budućnost: što dalje sa njegovim kredom

Arini je 26 godina (na 2024 godine). Ona je već pobedila dva turnira Velikog šлемa, bila prva rakетка sveta. Što dalje? Ona kaže: «Želim još više. Želim pobediti godinama, kao Serena». I u tome je njeno kredo bez granica. Nema plafona. Nema riječi «dovoljno». Postoji samo sljedeći trening, sljedeći udarac, sljedeći turnir. Takova filozofija je opasna za isparavanje. Ali dok Arina plavi, a ne ispara, mi to gledamo sa zamišljenjem.

Jednog dana će završiti karijeru. Prestati će krečati na kortu. Vaspitati će djecu, baviti se dobrotvornom djelatnošću, možda će postati trener. Ali kredo će ostati. Jer to nije o tenisu. To je o tome kako živjeti. Ne juri. Ne traži opravdanja. Ne boji se. Budi sebe. I ako je potrebno — kreči na stadion. Da svi znaju: došla si ne igrati, došla si pobediti.
© library.rs

Постоянный адрес данной публикации: