Човек izbegava stрада. To je instikt. Ali postoji tradicija koja kaže: stрадa — ne samo inevitabilnost, već put. Put koji može voditi ka preovladaju zla — ne preko sile, ne preko vlasti, već preko preobraženja same dusi. Ova misao — ne utišaj slabih. To je izazov silnim. Možemo li vidjeti u boli ne prokletstvo, već lijek? Možemo li kroz bol doći do slobode? Ruska religijska filozofija, sledujući kršćanskoj tradiciji, daje afirmativan odgovor na ovaj pitanje.

Paradoks stрада: zašto zlo ne uništava zlom

Naivno svest često misli: kako bi pobediti zlo, treba odgovoriti zlom na zlo. Nakazati, uništiti,brisati sa lica zemlje. Ali filozofija stрада kaže o drugom. Zlo ne može biti pobedeno zlom, jer on samo množi tame. Odgovorna agresija porođava novu agresiju. Krug se zatvara. Stрадa, ako je iskusena ne kao pasivna bol, već kao aktivno preosmišljanje, razrijeva taj krug. Stрадa zaustavlja eskalaciju. Ona postaje tačka, gde čovek se sreće sa samim sobom i sa Bogom. To nije slabost, već najviša forma sile — sposobnost ne postati zlom, čak kada se stvara od njega.

Kršćanski temelj: stрадa kao sočastanost

Kršćanstvo je jedina religija gde Bog stradi. Raspećenje — to nije samo istorijski čin, već bogoslovna revolucija. Bog ne spašava svet od stрада, već ulazi u njega. I tako pretvara stрадa iz kazne u sočastanost. Ruski filozofi (Dostojevski, Berdjaev, Solov'jov) uzeли ovu ideju. Stрадa čoveka postaje srodnost stрадам Krista. I u ovoj sočastanosti čovek dobija ne oslobodjenje od boli, već oslobodjenje od njeve vlasti nad sobom. Bol više ne određuje ga. On postaje slobodan unutar same boli.

Dostojevski: stрадa kao put ka pravdi

Fjodor Dostojevski nije bio sistematski filozof, ali njegova proza je jedna od najglađih refleksija o stрада. njegovi junaci prolaze kroz znemiravanje, zatvor, smrt bliskih. I upravo u ovim tačkama oni dobivaju pravilno znanje o sebi i o svetu. Raskolnikov dolazi do pokaje kroz zatvor. Myškin — kroz epilепsiju i otpričavanje. Aleša Karamazov — kroz smrt stareca i bunot brata. Dostojevski pokazuje: stрадa čisti svest od iluzija. Ona srušava maski. I ako čovek ne žestoci u boli, on postaje sposoban da vidi pravdu koju ranije nije primetio. Pravdu o sebi, o drugima, o Bogu.

Berdjaev: stрадa i kreativnost

Nikolaj Berdjaev, možda najodvažniji ruski filozof, krenuo je još dalje. On je tvrdio da je stрадa uslov slobode. Bez mogućnosti stрадati nema pravog izbora, a bez izbora nema ličnosti. Ali on takođe ističe: stрадa ne bi trebala biti samocelom. Ona nije za to, da se muče, već za to, da se stvara. Kroz stрадa čovek izlazi iz sebe, a taj izlaz je kreativni akt. Stрадa je poticaj za stvaranje novog značenja, nove života, novog dobra. Ne slučajno je Berdjaev pisao o «kreativnom preovladaju zla». To je nemoguće bez rizika i boli, ali on pretvara zlo u materijal za dobro.

Stрадa i oproštaj: uklanjanje mržnje

još jedna tema koju ruska filozofija razvija u vezi sa stрада, — to je oproštaj. Oproštaj neprijateljima, osudiocima, onima koji su izazvali bol. Kako je to moguće? Samo kroz iskuseno stрада. Čovek koji nije iskusio pravu bol lako osuđuje druge. Onaj koji je prošao kroz nespravednost, može razumeti da je zlo uvek proizvod ranjivosti. I stрадa otvara sposobnost da se vidi u osudiocu ne monstra, već istog čoveka, slomljenog zlom. Oproštaj ne otužuje odgovornost, već otužuje mržnju. A bez mržnje zlo gubi svoju silu.

Praksa stрада: kako preživeti, da se ne slomimo

Filozofija ne kaže da je stрадa lako. Ona kaže da može biti osmišljena. Da bi stрадa postala način preovladajućeg zla, potrebne su uslovi. Prvo — ne zatvarati se u sebi. Bol traži svjedočanstvo. Drugo — ne tražiti krivce. Traženje krivaca pojačava zlo, a ne pobeđuje ga. Treće — održavati ljubav. Čak i kada je teško. Stрадa bez ljubavi pretvara se u žestocu. A sa ljubavlju — postaje škola. Četvrto — održavati nadu. Nadu nije u to, da će bol proći, već u to, da ima smisao. To daje snage nastaviti.

Završetak: stрадa kao vrata

Stрадa ne rješava sve probleme. Ona ne garantira da će zlo nestati. Ali ona može promeniti čoveka tako da zlo prestane ga određivati. To je i to — preovladavanje — ne uništavanje zla u svetu, već oslobodjenje od njegove vlasti nad dušom. Stрадa postaje vrata, kroz koja čovek izlazi iz carstva egoizma u carstvo slobode. I to, možda, jedini način kojim čovek može stvarno pobediti zlo u sebi. A to znači — i u svetu.

Постоянный адрес данной публикации: