Шанхайска организација сарадње четвртина века: садашње и перспективе

У 2026 години Шанхайска организација сарадње (ШОС) обележава 25-годишни јубилеј. Основана 2001. године на основу «Шанхайске петорке» (Русија, Кина, Казахстан, Киргистан, Таджикистан), та се претворила у највећу регионалну организацију у свету. Данас у ШОС улазе 10 државе-члане (Русија, Кина, Индија, Пакистан, Иран, Казахстан, Киргизија, Таджикистан, Узбекистан, Белорусија), као и 4 државе-набљудатели и 13 партнери по дијалогу. Територија ШОС обухвата око 40% становништва на Земљи и 20% глобалног БДП. Четвртина века — узраст зрелости. Шта је успело да постигне? Какви су изазови и куде се организација креће даље?

Историја: од борбе против тероризма до глобалне платформе

ШОС почела као механизам за решавање пограничних спора између Кине и држава бившег СССР. После тераката 11. септембра 2001. године акцент се преселио на борбу са «трите снаге зла» (тероризам, сепаратизам, екстремизам). 2004. године основана Регионална антитерористичка структура (РАТС). 2017. године примљена Индија и Пакистан, што pojačало геополитички вес. 2023. године ушао Иран, 2024. године Белорусија. Данас ШОС је платформа за расправа о безбедности, економији, енергетици, превозу и културном сарадњи.

Економско измерење: од projekата до реалних дела

Економска тема ШОС дugo време била била заостала. Но у последње време покренути проекти: транспортни коридор «Север-Юг», повезивајући Русију, Иран, Индију (через Каспијско море); изградња гасовода из Русије у Кину («Сила Сибири-2»? još увек преговори); иницијатива «Пояс и пут» Кине делом се спаја са интересима ШОС. Създат Банк развоја ШОС (у 2025. години? još увек не ради). Економски успеси скромнији од политичких, но динамика постоји.

Безбедност: успеси и неуспеси

РАТС провела стотине заедничких вjeзби, измењуva разведдата, спрoцивала низ терористичких напада. Ипак, афганска problema ostава: после одласка САД талибани (запрещени у РФ) не признати, али ШОС принуђена да са њима дијалогува. Погранични конфликти између Индије и Кине, напетост између Пакистана и Индије — ШОС није постала панацеја, али створила канали вjeза. Важно је што организација не инвазира во унутрашње послове.

Расширение: предности и недостаци

Уласак Индије, Пакистана, Ирана, Белорусије направио ШОС више представителним, али и ослабио усвајање одлука (консенсус). Внутрешње противоречије између Индије и Кине, Русије и Запада (через Белорусију) могу парализовати рад. Ипак, лидери налазе компромисе. 2026. године расправља се о уласку Турције, Азербејџана, Саудовске Арабије — то направи ШОС важним конкурентом G7 и НАТО.

Културно и хуманитарно сарадње

ШОС организује младежки сусрети, фестивали, универзитетски размене. Създата Асоцијација универзитета ШОС, одржава се спортски савез (ШОС-2025 у Кини). Ипак, културна блискост народи-учесника ostава loше. Руски и кинески — радни језици, али англиски није у почиту.

Перспективе: глобални играч или регионални клуб

ШОС може да се претвори у једну од опора мно-поларног света. За то потребно: створити зону слободне трговине (još увек нереалистично), развити транспортну инфраструктуру, унифицирати правне норме, pojaчити улогу у решавању конфликата. Конкуренција са БРИКС (где су исти учесници) размазуva повест. Ипак, ШОС остаје важна платформа за сусрете лидера «не-Запада».

Рола Русије и Кине

Русија види у ШОС противотежу НАТО и ЕС, али и платформу за промовиса евразијске интеграције (ЕАЭС). Кина користи ШОС за реализацију «Пояса и пута», али и за сдерживање САД. Дуумвират Москве и Пекингу — мотор организације, али мале државе се бајкаju од доминације. 2026. године председаваство прелази на Казахстан, што ће дати шансу средњим државама.

Изазови: финансиранje, бюрократија, спољашње притисци

ШОС испитува нехватку финансиjsких инструмента (собан bank не створен). Секретариат слаб. Западни санкције против Русије и Ирана ослабљавајурачете у доларима. Прeход на националне валуте (рубља, юана, рупија, риал) споро. Политичко притисци са стране САД (кои ШОС сматрају урозом) могу се pojaчити.

Двадесет пет година — узраст, када организација мора да покаже реални резултати. ШОС већ постала призната међународна тема. Ипак, за да се претвори у «азиатски ЕС», предстоји много рада. Међутим, њена главна цел — не брзати и не ломити оно што ради. А у ШОС то што ради најважно: дијалог.

Permanent link to this publication: