5 јуна — Светски дан окружења. То је највећи екологички слобода на планети, основан УН 1972. године. Но има и друге: Дан Земље (22 април), Дан без аутомобила (22 септембар), Дан еколоштва у Русији (5 јуна). Независно од датум, суштина је истина: да се сећа човеку да природа не е вечна. Da отпад не изумира, а вода није бесконачна. Дан еколоштва не је дан када можеш да диша и да заборавиш до следеће године. To је дан да почнеме да се меняеме.
Сваки годиште у свету се производи viше од 2 милиона тони отпада. Избурувају се шуме величине Панаме. Изумирају се врсте животиња. Луди задихају од смога. Дан еколоштва није за галочки. To је глобални флешмоб: исклjuчити свет на сат, сакупити пластик, zasadити дрво. Но најважно — да се замислим. За шта купујем воду у пластици? За шта ми потребан пакет на 15 minути? Можем ли да дођем на бициклу? Ова слобода је катализатор личне одговорности.
У Аустралији: очишућу plaџе од пластика, плове са аквалангом, сакупљају отпад на коралним рифовима. У Индији: zasadавају милиони сажења за један дан (рекорд — 50 милиона за 12 сати). У Немачкој: одржавају «еко-ярмарке» са ремонтом стvari, разменом одеће. У Кенији: забрањују plastic пакете у овој дану (и такоје забрањени, но у слобода — raid). У Бразилу: карнавални шествија у костимима од отпада. У Русији: суботници, разделични збир, лекције у парцима, «зелени» флешмоб.
Није потребно ити на протест. Можеш: предати батарии и капачке у специјални пункт; одустати од plastic чаша за кафе (пријићи са својом чашом); учествовати у разделичном збиру отпада; убрати у шуму (са перчаткама); поставити насадку-економичар на кран; купити повторно корисну бутилку за воду; не купити ништа у овој дану (дан без купова). Најважно — не да чиниш вид, да саваш свет на један дан. боље започети од малог, но на сталну основу.
Клима се мења — сви знају. Но има скривене опасности: светло загађење (ноћу не види звезде, птице србе са пута); шумно загађење (китови губе слух од морских винта); фармацевтички отпади (антибиотици у рекама стварају супербактерии); електромагнетно загађење (дотле малоистражено). Дан еколоштва треба да привуче пажњу и на ове теме.
jedан човек не переради милион тони пластика. Неophодна инфраструктура: контейнери за разделични збир, фабрике по переради, забрана на једнократни plastic, екомаркирање. У Европи то већ ради. У Русији — први кораци. У Дан еколоштва компаније пријављују о својим «зеленим» пројектима. Но често то «гринвошинг» (псевдоекологија). Критички процени рекламни лозунзи.
Екологија не само за отпад. To је о бережном односу према себи: не да загађујем organisme фастфудом, не да загађујем ум бесконачним скроллингом. Дан еколоштва може постати дан дигиталног детокса: исклjuчити телефон, отићи у шуму, осетити тишину. Екологија душе је о проширењу обиде, ослобођењу тревога. Внутрешњи свет такође потреба за чишћењем.
Дан еколоштва не решити проблем, ако ће ти пријавити правила само 5 јуна. Но он може постати точка невозврата. Ти дан, када си одлучио: од данас носим са собом чашу, сортирају отпад, не горим лише, не бацам окурок у траву. Зато што чудеса нема. Чудо је свако од нас.
отпад, шум, река, шум, свет, gas, sort, збир, пакет, стакан, трава, дым, лёд, чистка, мир
5 јуна — Светски дан окружења. To је највећи екологички слобода на планети, основан УН 1972. године. Но има и друге: Дан Земље (22 април), Дан без аутомобила (22 септембар), Дан еколоштва у Русији (5 јуна). Независно од датум, суштина је истина: да се сећа човеку да природа не е вечна. Da отпад не изумира, а вода није бесконачна. Дан еколоштва не је дан када можеш да диша и да заборавиш до следеће године. To је дан да почнеме да се меняеме.
Сваки годиште у свету се производи viше од 2 милиона тони отпада. Избурувају се шуме величине Панаме. Изумирају се врсте животиња. Луди задихају од смога. Дан еколоштва није за галочки. To је глобални флешмоб: исклjuчити свет на сат, сакупити пластик, zasadити дрво. Но најважно — да се замислим. За шта купујем воду у пластици? За шта ми потребан пакет на 15 minути? Можем ли да дођем на бициклу? Ова слобода је катализатор личне одговорности.
У Аустралији: очишућу plaџе од пластика, плове са аквалангом, сакупљају отпад на коралним рифовима. У Индији: zasadавају милиони сажења за један дан (рекорд — 50 милиона за 12 сати). У Немачкој: одржавају «еко-ярмарке» са ремонтом стvari, разменом одеће. У Кенији: забрањују plastic пакете у овој дану (и такоје забрањени, но у слобода — raid). У Бразилу: карнавални шествија у костимима од отпада. У Русији: суботници, разделични збир, лекције у парцима, «зелени» флешмоб.
Није потребно ити на протест. Можеш: предати батарии и капачке у специјални пункт; одустати од plastic чаша за кафе (пријићи са својом чашом); учествовати у разделичном збиру отпада; убрати у шуму (са перчаткама); поставити насадку-економичар на кран; купити повторно корисну бутилку за воду; не купити ништа у овој дану (дан без купова). Најважно — не да чиниш вид, да саваш свет на један дан. боље започети од малог, но на сталну основу.
Клима се мења — сви знају. Но има скривене опасности: светло загађење (ноћу не види звезде, птице србе са пута); шумно загађење (китови губе слух од морских винта); фармацевтички отпади (антибиотици у рекама стварају супербактерии); електромагнетно загађење (дотле малоистражено). Дан еколоштва треба да привуче пажњу и на ове теме.
jedан човек не переради милион тони пластика. Неophодна инфраструктура: контейнери за разделични збир, фабрике по переради, забрана на једнократни plastic, екомаркирање. У Европи то већ ради. У Русији — први кораци. У Дан еколоштва компаније пријављују о својим «зеленим» пројектима. Но често то «гринвошинг» (псевдоекологија). Критички процени рекламни лозунзи.
Екологија не само за отпад. To је о бережном односу према себи: не да загађујем organisme фастфудом, не да загађујем ум бесконачним скроллингом. Дан еколоштва може постати дан дигиталног детокса: исклjuчити телефон, отићи у шуму, осетити тишину. Екологија душе је о проширењу обиде, ослобођењу тревога. Внутрешњи свет такође потреба за чишћењем.
Дан еколоштва не решити проблем, ако ће ти пријавити правила само 5 јуна. Но он може постати точка невозврата. Ти дан, када си одлучио: од данас носим са собом чашу, сортирају отпад, не горим лише, не бацам окурок у траву. Зато што чудеса нема. Чудо је свако од нас.
Новые публикации: |
Популярные у читателей: |
Новинки из других стран: |
 |
Контакты редакции |
О проекте · Новости · Реклама |
 Сербская цифровая библиотека © Все права защищены
2014-2026, LIBRARY.RS - составная часть международной библиотечной сети Либмонстр (открыть карту) Сохраняя наследие Сербии |
|
Россия
Беларусь
Украина
Казахстан
Молдова
Таджикистан
Эстония
Россия-2
Беларусь-2
США-Великобритания
Швеция
Сербия
