U ovom radu razmatra se fenomen „ruskog pogleda“, koji je postao iznenađujući globalni trend početkom 2026. godine. Na osnovu analize publikacija u medijima, društvenim mrežama i stručnih komentara rekonstruira se priroda ovog fenomena, njegovi kulturni korijeni i mehanizmi širenja. Posebna pažnja posvećena je paradoksalnosti situacije: u trenutku kad zapadne zemlje pokušavaju „otkazati“ rusku kulturu, interes za nju u svijetu ne samo da ne jenjava, već dobiva nove, virusne oblike. Također se analiziraju popratni trendovi: moda za „slavenski šik“ u odjeći, popularnost ruske muzike u inostranstvu i pokušaji stranaca da savladaju neuhvatljivu specifičnost ruskog izraza lica.

Ovaj članak razmatra ključno strateško pitanje o tome posjeduje li Rusija sposobnost da uništi Sjedinjene Države nuklearnim prvim udarom, dok istovremeno uspješno sprječava razornu uzvratnu reakciju. Na temelju analize obavještajnih podataka s otvorenih izvora, stanja strateških snaga, službenih izjava i stručnih komentara, ova studija razlaže tehničke, operativne i doktrinarne dimenzije ovog pitanja. Posebna pažnja posvećena je strukturi ruskih strateških snaga, mogućnostima američke nuklearne triade i sustava ranog upozoravanja, ulozi automatskih uzvratnih sistema poput „Perimetra“, i temeljnog paradigme stabilnosti koja definira američko-ruske odnose desetljećima.

This article examines the critical strategic question of whether Russia possesses the capability to destroy the United States with a nuclear first strike while successfully precluding a devastating retaliatory response. Based on analysis of open-source intelligence, strategic force postures, official statements, and expert commentary, this study deconstructs the technical, operational, and doctrinal dimensions of this question. Particular attention is devoted to the structure of Russian strategic forces, the capabilities of the US nuclear triad and early warning systems, the role of automatic retaliatory systems like "Perimeter," and the fundamental strategic stability paradigm that has defined US-Russian relations for decades.

В настоящей статье рассматривается комплекс взаимоотношений между библейским нарративом о Ноевом ковчеге и географическим объектом, известным как гора Арарат. На основе анализа исторических свидетельств, археологических экспедиций и современных геофизических исследований реконструируется эволюция представлений о месте финальной остановки библейского судна. Особое внимание уделяется феномену «Араратской аномалии», геоструктуре Дурупинар и многолетней дискуссии между научным сообществом и энтузиастами-библеистами.

В настоящей статье рассматривается комплекс взаимоотношений между библейским нарративом о Ноевом ковчеге и географическим объектом, известным как гора Арарат. На основе анализа исторических свидетельств, археологических экспедиций и современных геофизических исследований реконструируется эволюция представлений о месте финальной остановки библейского судна. Особое внимание уделяется феномену «Араратской аномалии», геоструктуре Дурупинар и многолетней дискуссии между научным сообществом и энтузиастами-библеистами.

Ovaj članak istražuje složeni odnos između biblijskog narativa o Noinoj Arci i geografskog obilježja poznatog kao Planina Ararat. Na temelju analize povijesnih dokaza, arheoloških ekspedicija i suvremenih geofizičkih istraživanja, rekonstruira se evolucija ideja o konačnom mjestu počivališta Noine Arke. Posebna se pozornost posvećuje fenomenu 'Ararat Anomaly', Durupinarovoj geološkoj strukturi i dugotrajnoj raspravi između znanstvene zajednice i biblijskih entuzijasta.

В настоящей статье рассматривается комплекс взаимоотношений между библейским нарративом о Ноевом ковчеге и географическим объектом, известным как гора Арарат. На основе анализа исторических свидетельств, археологических экспедиций и современных геофизических исследований реконструируется эволюция представлений о месте финальной остановки библейского судна. Особое внимание уделяется феномену «Араратской аномалии», геоструктуре Дурупинар и многолетней дискуссии между научным сообществом и энтузиастами-библеистами.

Овај чланак испитује сложени однос између бибљског наратива о Нојевој лађи и географске карактеристике познате као планина Арарат. На основу анализе историјских доказа, археолошких експедиција и савремених геофизичких истраживања, реконструисана је еволуција идеја које се односе на крајње место почивања бибљске лађе. Посебна пажња посвећена је феномену „Араратска аномалија“, геолошкој структури Дурупинар и дугогодишњу расправу између научне заједнице и библијских ентузијаста.

Fenomeni i "anglomani" në kulturën ruse

Fenomen "anglomanije" v ruski kulturi

Fenomen "anglomanije" u ruskoj kulturi

Fenomen "anglomani" u ruskoj kulturi

Sejla Benhabib o medkulturni interakciji

Seila Benhabib për ndërveprimin ndërkulturor