Kooperacija kao kreativna sila: Aleksandar Bogdanov o organizaciji rada i novom društvu

U početku XX veka, kada svet je bio zatresan revolucijama, a kapitalizam je demonstrisao svoju žestoku logiku, jedan čovek je predložio gledati istoriju čovečествa pod potpuno neočekivanim ugлом. Ne kroz klasnu borbu, ne kroz promenu formacija, već kroz organizaciju. Aleksandar A. Bogdanov — filozof, ekonomist, liječnik, revolucionar i tvorac univerzalne organizacione nauke — je smatrao da ključ ka budućnosti leži ne u preoblikovanju vlasništva, već u preustrojci samog načina na koji ljudi zajedno rade, poznaju svet i upravljaju sobom. Njegove ideje o kooperativama i organizaciji rada, mnogo pretegnute svog vremena, danas zvuče zapanjujuće savremeno.

Protiv preudredenja: zašto kooperacija nije oportunizam

Bogdanov je započeo svoju karijeru kao jedan od vođa boljševikizma, ali njegov put je na kraju razvio se od Lenjinovog. Razlog je u fundamentalnom razlikovanju u pogledima na to kako bi trebao izgraditi socijalizam. Za razliku od Lenjina, koji je stavio kladivac na zauzimanje vlasti i diktaturu proletariata, Bogdanov je vidio glavnu silu u radnom saradnji. U revolucionarnim godinama je on izjavio protiv preudredenja protiv kooperacije, koje je bilo ukorenjeno u levim krugovima.

Mnogi revolucionari tog vremena su gledali na kooperative s visokim pogledom. Oni su smatrali da ova "uzkopraktična" radna, vezana za komercijalne račune i kompromise, može sužiti raspon radnika, područiti njegov bojevni idealizam. Oni su u kooperativcima videli oportuniste, zaposlenih u malim poslovima i nezainteresiranih za više idealne idealnosti klasne borbe.

Bogdanov je očito odbacivao to prezrenje. On je dokazivao da rad u kooperativu daje radniku drugi, novi smisao i značenje, ne malo-komercijalno, već ozbiljno-socijalno. Za njega je kooperacija bila ne drugo nego direktna škola socijalizma. U kooperativu se radnik uči samostalno rješavati zajedničke zadatke, upravljati zajedničkim poslom, vidjeti vezu između svog rada i zajedničkog blaga. Bogdanov je šaljivo ismijavao blizorukost tih vođa koji nisu vidjeli u radnom saradnji osnovu novog svijesti.

Univerzalna organizaciona nauka: kako je izgrađen svet

Bogdanovove pogledi na kooperaciju su bili samo dio njegovog velikog zamisa — stvaranja univerzalne organizacione nauke koju je nazvao tektologijom. On je postavio pred sebi zadatak koji i danas zapanjuje svojom hrabrošću: pronaći jedinstveni principi organizacije koji rade u prirodi, društvu, tehnici i mislenju.

Izvorni punkt njegovog učenja je jednostavan i radikalan: svaka ljudska aktivnost objektivno je organizujuća ili dezorganizujuća. On je tvrdio da svaki proces — bilo to izgradnja tvornice, naučno otkriće ili čak umjetničko stvaralaštvo — može se gledati kao proces organizacije. Njegova ideja je bila da ujедини sve ljudske, biološke i fizike nauke u jednu sistemsku znanost na osnovi traženja zajedničkih organizacionih principa.

Ovaj pristup je učinio Bogdanova jednim od pionira sistemskog pristupa u moderne nauke. On je uveo pojmovi organizovanog kompleksa, koji je po smislu blizak modernom pojmu sustava. On je formulirao zakon najmanjih, koji glasi: čvrstina cele lanca određuje njen najslabiji zglob. On je takođe preusvojio ideje koje su kasnije razvijene u kibernetici i teoriji upravljanja.

Kolaborativni radnik i proleatarska kultura

Za Bogdanova organizacija rada se ne svodi samo na tehničke šеме. Ona je prožeta najglađim ljudskim i kulturološkim smislim. On je smatrao da je socijalizam ne samo nova ekonomija, već preustrojavanje cijelog društva po svom glavnom tipu, po svom obliku i slici. I ovaj novi tip društva mora biti rođen iz nove kulture — proleatarske kulture, prožete duhom radnog kolektivnog saradnje.

Bogdanov je bio uvređen da radnički klasi nose u sebi zarodak nove civilizacije. Oni, za razliku od buržoazije, su strani individualizmu i konkurenciji. njihova priroda je kolektivni rad, solidarnost, saradnja. Umjetnost koja treba prolekartu, mora biti kolektivistička, obrazujuća ljudi u duhu duboke solidarnosti, kolektivnog saradnje, blizak bratstva boraca i graditelja.

On je vidio zadatak socijalizma da premoči fatalno razdvajanje rada na organizatorski i izvršni. U kapitalističkom društvu ova propast potvrđuje vlast jednih i podređenost drugih. Buduće društvo bi trebalo biti izgrađeno na principu zajedničkog, harmonično stručnog, kolektivnog organizovanja rada i poznavanja.

Saradnja umjesto subordinacije

Ova ideja proživa celu tektologiju Bogdanova. On odbacuje vidjeti u svetu samo hijerarhiju i podređenost. Čak i u biološkim sistemima on vidi ne subordinaciju, već saradnju. U ćeliji, u ulju, u ljudskom kolektivu za njega uvek radi isti princip: ujedinjenje za postizanje zajedničkog rezultata. Za Bogdanova kooperacija nije samo oblik gospodarstva, već kreativna sila koja proživa celu život.

On inzistirao na tome da je saradnja, a ne konkurencija, osnova napretka. Organizatorski klasi koji nekada je izvršavao stvarnu korisnu funkciju, prema Bogdanovom misli, se konačno razvija u klasu parazitsku, ako se njihova aktivnost ne podređuje zajedničkim ciljevima. Pravo razvoj je moguć samo tada kada svi učesnici procesa — i organizatori, i izvršnici — djeluju kao jednako pravni partneri u okviru kolektivnog saradnje.

Učenje koje je pretegnuto vremenu

Bogdanovove ideje o kooperaciji i organizaciji rada nisu bile realizovane u sovjetskoj Rusiji. Njegovo učenje je bilo proklamirano idealističkim i za dugo zaboravljeno. Međutim, danas, u dobu mrežnih struktura, fleksibilnih proizvodnih postrojenja, kraudssorcinga i otvorenih projekata, njegove ideje se vraćaju. Suvremene teorije menadžmenta, sistemski analitički pristup, koncepti samoorganizacije — sve to u nekom stepenu zvuče s njegovim prosvetama. On je pokazao da je kooperacija ne samo način vodenja poslovanja, već fundamentalni princip života, sposoban preoblikovati ekonomiju, kulturu i samog čoveka. Njegova univerzalna organizaciona nauka ipak čeka svog otkrića — ovaj put, možda već bez ideoloških očitu.

Постоянный адрес данной публикации: